Ispravka: Nema dokaza da je Ho Ši Min ratovao zajedno sa srpskim vojnicima na Solunskom frontu

Ho Ši Min je tvorac nove države Vijetnam

Portal Telegraf je 13. novembra 2021. godine objavio priču o Ho Ši Minu, vijetnamskom revolucionaru i političaru, tvorac socijalističkog sistema u ovoj azijskoj državi, u kojoj se tvrdilo da je ovaj istorijski div ratovao zajedno sa srpskim vojnicima, i to na Solunskom frontu, u odlučujućoj kampanji koja je slomila kičmu Centralnim silama.

Tekst je bio zasnovan na svedočenju Biljane Marčete, srpske turističke radnice, koja je u seriji tvitova objasnila zašto je ovo važno i korisno saznanje:

Preporučujemo

Biljana je navela da je novinar o kojem je reč Solon Grigorijadis, i da je rođen u Edesi (Vodena) 1912. godine, te da je kao ratni izveštač izveštavao sa mnogih frontova širom sveta, između ostalog i sa vijetnamskog ratišta, kao i da je bio prvi grčki novinar koji je posetio Vijetnam, 1965. godine, i da je interjvuisao Ho Ši Mina.

Ipak, kako u analizi piše portal Fake News Tragač, ova priča je upitne istinitosti, i male su šanse da je Ho Ši Min zaista ratovao na strani Srba na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Čitalac je napomenuo i da je konsultovao biografiju Ho Ši Mina autora Pjera Brušua iz 2007. godine, ali da u toj knjizi nije pronašao takav podatak.

Prenosimo njihovu analizu:

"Marčeta kao izvor svojih informacija nudi zvanične prezentacije Turističke organizacije Edese, odnosno opštinu Edesu i ambasadu Vijetnama u Grčkoj.

Ona navodi da je grčki novinar Solon Grigorijadis intervjuisao Ho Ši Mina u Vijetnamu i da mu je vijetnamski vođa potvrdio da je učestovao u Prvom svetskom ratu kao francuski vojnik.

„Uveli ga u neku prostoriju i ostavili da čeka. Iza stakla krene neki glas da ga ispituje… da provere da nije zapadni špijun. Jednog trenutka pita ga glas odakle je… ovaj kaže iz Edese. Pita glas ’kako se Edesa nekad zvala’ a novinar… odgovori ’Vodena’. Tog trenutka pred njega izađe glavom i bradom Ho Ši Min, rukuje se i kaže da je ’prošao’ proveravanje i da mogu početi intervju. Novinar naravno nije mogao a da ne pita kako to da on zna kako se nekad Edesa zvala a Ho Ši Min mu odgovori da je tu bio tokom WWI kao francuski vojnik sa mnogo svojih sunarodnika”.

Kada smo u sledećem koraku pretražili grčke medije, ustanovili smo da su oni barem od 2012. godine pisali o navodnom Ho Ši Minovom ratnom angažmanu u Grčkoj 1916. i 1917. godine (1, 2, 3…). Ova tema se ponovo otvorila sredinom 2022. godine (1, 2, 3), kada je ministar spoljnih poslova Grčke najavio podizanje spomenika Ho Ši Minu u Edesi.

Međutim, ispostaviće se da je veza Ho Ši Mina sa Solunskim frontom najverovatnije netačna. Ovu tezu su 2022. godine detaljno analizirali grčki mediji za proveru tvrdnji (1, 2, 3).

Koga je intervjuisao Solon Grigorijadis?

„Ho Ši Min je tokom Prvog svetskog rata, konkretno između 1916. i 1917, bio u Engleskoj i Francuskoj i nije bio vojnik”, navodi medij za proveru tvrdnji Elinika houkses, nakon analize tri biografske knjige o vijetnamskom vođi. Proverili su već spomenutu knjigu „Ho Ši Min – biografija” Pjera Brušua, kao i knjige „Ho Ši Min o revoluciji – Izabrani spisi, 1920-66” Bernarda B. Fola i „Ho Ši Min: [život]” Vilijama Duikera: ni u jednoj od njih nema ni pomena da je Ho Ši Min u tom periodu bio u Grčkoj.

Ovaj medij je takođe uspeo da pronađe i kontroverzni intervju novinara Solona Grigorijadisa, koji je bio ratni dopisnik za vreme Vijetnamskog rata. Novinar je krajem decembra 1965. godine u Sajgonu intervjuisao neke od vodećih ličnosti Ho Ši Minove vojske, a intervju je 1966. godine u Grčkoj objavljen u listu „Makedonija“.

U svom tekstu Grigorijadis navodi da je jedne večeri u Sajgonu upoznao mladića i dvojicu staraca Vijet Konga, te da mu je jedan od tih staraca rekao da je bio u Grčkoj kao vojnik za vreme Prvog svetskog rata. Grigorijadis za tog starca navodi da je bio „nalik Ho Ši Minu“, ali ga, sem toga, nigde ne identifikuje kao Ho Ši Mina konkretno.

Elinika houkses je tako došao do zaključka da je malo verovatno da je ovo bio pravi Ho Ši Min. Vijetnamski vođa je u tom periodu bio na severu zemlje, u Hanoju, gde je tih dana održao govor pred Centralnim komitetom Komunističke partije Vijetnama. Uzimajući u obzir da su ova dva grada udaljena više od hiljadu kilometara, te da je u Sajgonu u to vreme potraga za neprijateljskim borcima bila pojačana, malo je verovatno da je Ho Ši Min bio u ovom gradu.

„Pod ovim okolnostima, ne može postojati realan scenario u kojem se vođa Severnog Vijetnama ušunjao, usred rata, u neko gerilsko skrovište u neprijateljskoj prestonici i nakon tri dana se vratio u Hanoj na severu da se obrati CK KPV”, zaključuje Elinika houkses.

Od spekulacije do biste: „Turistički korektno falsifikovanje istorije”

Priča o Ho Ši Minu na Solunskom frontu postala je toliko intrigantna da je čak i grčki ministar najavio izgradnju biste vijetnamskom vođi u Edesi. Ovu temu istražio je portal za proveru tvdrnji Efsin u svom tekstu „Turistički korektno falsifikovanje istorije”.

Pri prvoj poseti vijetnamskog ambasadora Edesi, ova opština izdala je saopštenje za javnost u kome se navodi podatak da je Ho Ši Min bio u ovom gradu, te da je to dobar povod za uspostavljanje turističkih veza ove dve zemlje. Pokrenuta je i posebna tura „Edesa – Pela – Makedonija, stopama Ho Ši Mina“.

Efsin zatim piše da je 2016. godine u Edesi organizovana i prezentacija „Aleksandar Veliki se sastaje sa Ho Ši Minom”, koja je poslužila kao izvor Biljani Marčeti, a beleži i da je na Vikipedijinim stranicama o novinaru Solonu Grigorijadisu na grčkom i engleskom dodat podatak da je intervjuisao Ho Ši Mina 1965. godine.

Olga Dror: Opis ispitivanja novinara je neverovatan

Olga Dror sa Teksaškog univerziteta A&M, koja se u svom istraživanju bavi kultom Ho Ši Mina, prokomentarisala je za FakeNews Tragač zašto priču iz Edese smatra neverodostojnom: „Opis sastanka Grigorijadisa sa Ho Ši Minom je neverovatan. Do tada je Ho Ši Min dao mnogobrojne intervjue zapadnim novinarima. Način ispitivanja osobe iza vrata je neverovatan. Ho Ši Min je zaista imao osoblje koje je proveravalo i odlučivalo s kim će razgovarati, ali ova administrativna rutina nigde nije tako zabavno predstavljena kao u priči o predsedniku jedne zemlje koji ispituje novinara iza vrata“

Profesorka Dror podvlači da je Ho Ši Min bio zagonetna figura, kao i da u njegovoj biografiji postoje mnoge nepoznanice: „Dakle, nemoguće je sa stopostotnom sigurnošću reći da se nešto nije dogodilo, ali moramo imati pouzdana dokumenta da bismo nešto u njegovoj biografiji prihvatili kao činjenicu. Ovo nije prva i, sigurna sam, neće biti poslednja mistifikacija Ho Ši Mina koja ga povezuje sa određenim mestom ili određenom ulogom. Na primer, Ho Ši Minov navodni rad u kuhinji bostonskog hotela Omni Parker pripada istom žanru predanja. Bez ikakvih istorijskih dokaza, postao je mesto hodočašća za mnoge Vijetnamce, uključujući i neke vladine delegacije”."

Podsetimo, Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj Saveznika da pomognu Srbiji u jesen 1915. protiv združenog napada Nemačkog carstva, Austrougarske i Bugarske. Ekspedicija je došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije, a bila je otežana unutrašnjom političkom krizom u Grčkoj (Nacionalna šizma).

Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale do reke Strume, u kom su se međunarodne savezničke snage borile sa Centralnim silama. Solunski front je ostao prilično stabilan, uprkos lokalnim akcijama, sve do velike savezničke ofanzive 15. septembra 1918, koja je rezultovala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije.

Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu i ostalim srpskim vojnim grobljima u Makedoniji. Ho Ši Min je učestvovao na ovom frontu u uniformi francuske vojske.

(Telegraf.rs)