U Gnjilanu živi 40 Srba, kuće prodate Albancima: U jednoj ulici crkva, škola i pijaca

U Gnjilanu je do sukoba bilo 17.000 Srba. Kompaktnost su zadržali u selima. Ima ih desetak oko grada u kojima Srbi čine većinu. U njima su srednje škole na srpskom, domovi zdravlja, a nedaleko od grada, u Pasjanu je i bolnica

Printskrin: RTS TV

U Gnjilanu, gradu sa više desetina hiljada stanovnika, Srba je najmanje od kako grad postoji. U prvim godinama nakon sukoba 1999. godine ubijeno je više od stotinu Srba. Stalne presije i napadi Albanaca učinili su da u Gnjilanu od 17.000, danas živi oko 40 Srba. Imanja i kuće prodali su Albancima iz Preševa i Bujanovca.

Žive kako moraju. Većina od preostalih Srba u Gnjilanu nema, kako kažu, ništa na strani. U jednoj ulici im je sve. I crkva i škola i pijaca i kafana, prenosi RTS.

Zgrada škole je nedavno spolja renovirana, unutra je puna simbolike, ali nastavu u njoj pohađa 10 đaka. Njihove porodice su raštrkane po gradu.

- Vozim bicikl, trčim u slobodno vreme sa svojim psom Lilijem, radim domaće zadatke, igram se u dvorištu. Voleo bih da imam više drugara i drugarica. Sa Albancima se ne družim zato što malo znam albanski i ne znam da se sporazumevam sa njima - priča Bogdan Milić.

Škola je jedino mesto za okupljanje preostalih srpskih mališana u Gnjilanu.

Tanja Aksić, direktorka škole "Vuk Karadžić" u Gnjilanu, kaže da ta škola nije samo vaspitno-obrazovna ustanova.

- Ona je i Dom kuluture, pozorište, sve za srpsko stanovništvo u samom gradu. Dok je i jednog učenika škola će da radi i funkcioniše - poručuje Aksićeva.

Nedaleko od škole je pravoslavna crkva Svetog Nikole. I ona je mesto okupljanja Srba.

Do crkve i škole prolazi se istom ulicom, pored improvizovanih tezgi, gde Srbi imaju prostor i mesto za prodaju svojih proizvoda. Svakodnevno im se pridružuju stariji Srbi iz grada.

- Preostalih Srba, koji smo stvarno tu, ima 35 do 40. Ovih što dolaze povremeno ima malo više - ističe žitelj Gnjilana Vlasta Đorđević.

Preostali Srbi u Gnjilanu pričaju da je suživot sa Albancima moguć, ali ne sa svima. Ne i sa onima koji su se u ovaj grad naselili nakon rata.

- Nas je malo ostalo ovde. Moja deca se druže sa bratom i sestrom od strica. Kupili smo im psa, pa će da imaju malo više razonode. Sa komšijama nemamo problema - priča Danijela Todorović.

Danijela ima četvoro dece, a njena porodica u Gnjilanu ima iste komšije Albance, kao i pre rata. Idu jedni kod drugih, kao što su to činili i pre 1999. godine.

U Gnjilanu je do sukoba bilo 17.000 Srba. Kompaktnost su zadržali u selima. Ima ih desetak oko grada u kojima Srbi čine većinu. U njima su srednje škole na srpskom, domovi zdravlja, a nedaleko od grada, u Pasjanu je i bolnica.

Video: Posadila ga carica Milica, oni koji mu naude bivaju kažnjeni: Najstariji meštanin Osonice je hrast

(Telegraf.rs)