Marija je samohrana majka 3 dece: Ćerke bolesne, ona operisana 7 puta, žive u kući bez kupatila

Pejkovići žive u veoma teškim uslovima, u kući koja ima jednu funkcionalnu sobu u kojoj svi spavaju, jedu, borave i kupaju se

Mučiš se ceo život, pa budeš ljut na sve, i na sebe, jer sve moraš sam, a nikog od najbližih da pomogne. Ovim rečima svoje emocije usled velike nemaštine, nedaća i bolesti, opisuje Marija Pejković (40) samohrana majka troje dece iz Radonjice, sela kod Leskovca.

U teškim uslovima, bez vode, bez kupatila, bez odvojenih soba, Marija živi sa svojom decom, od kojih je najmlađa Anđela (13), slabovida devojčica, sin Miljan, petnaestogodišnjak i najstarija Miljana (18), sa smetnjama u razvoju.

Preporučujemo

Ova jaka samohrana majka imala je 7 operacija kičme, a već 10 godina brine sama o deci, otkako se razvela od svog supruga. Troje dece i majka žive od socijalne pomoći koja iznosi 10.000 i dečijeg dodatka od 3.000 dinara. Ukupno - 13.000. I ništa sem toga. Otac dece, kako priča Marija, ne plaća alimentaciju, niti pita za decu. "Živ je, ali kao da je mrtav", kaže. Najmlađa, Anđela, čak ga se ni ne seća.

Uslovi u kojima borave nedostojni su čoveka. Kuću je uništila vlaga, koja se "odaje" na gotovo crnim zidovima. Svo četvoro spavaju u jednoj sobi. Tu i jedu, borave, kuvaju. Tu se i kupaju, jer Pejovići nemaju ni vodu. Ta jedna soba je sve što imaju, pored još jedne prostorije u kojoj drže svoje stare, dotrajale stvari.

-Prostoriju za kupatilo imamo, ali tu nema ničega od elemenata, niti vode. Nemamo ni veš mašinu, ni kadu, od komšija pozajmljujem vodu, a nekad ni to ne žele da mi daju - priča Marija za Telegraf.rs.

Kako kaže, da bi se okupali, mora da greje vodu na starom šporetu za drva. Kupaju se u koritu, jer drugačijeg načina nema. Na isti način pere veš, ručno, mučeći se nad koritom u dvorištu.

Imala 7 operacija kičme

Da muka bude još veća, Marija ima teških problema sa kičmom koja je prate od rođenja.

- Rođena sam sa deformitetom kičme, mislim da mi je to nasledno, i do sada sam operisana 7 puta. Pre 17 godina su mi ugradili šipku koju sam nosila duže no što je trebalo, a niko mi nije rekao od lekara da treba da je skinem. Ona je potom pukla, a to su bili užasni bolovi koje ne mogu da opišem. Lekari su rekli da tako nešto nisu videli nikada - kaže naša sagovornica.

Zbog tih zdravstvenih problema koji je prate celog života, Marija ne sme da radi. Ipak, i da je potpuno zdrava, bila bi uskraćena za posao zbog najstarije ćerke Miljane.

- Ona je uz mene 24 sata, pošto ne može da se brine sama o sebi. Često menja raspoloženja i ume da bude agresivna, da se naljuti, ali mi ne znamo šta dovede do toga. Teško je, mučiš se celog života. Onda budem ljuta na sebe, kad mi je dosta svega, ali tu su oni, pa mi kažu: "Mama, nemoj da plačeš"... - govori ova jaka žena.

Ističe i da mlađa ćerka ima dioptriju -14, te da je rođena sa oftalmološkim problemima.

- I njoj je teško, baš loše vidi, nosi sočiva pa joj je lakše, ali i dalje ima problema, posebno u školi kada treba nešto sitno da pročita na tabli - navodi samohrana majka.

Zloba i dobrota

Marija je na svojoj koži osetila i zlobu, ali i veliku dobrotu ljudi iz komšiluka.

- Dok neki ne žele ni vodu za piće da mi daju, drugi se nađu da pomognu. Eto, recimo, jedan komšija nam je obezbedio drva za ovu zimu i večno ću mu biti zahvalna zbog toga - kaže.

Na pitanje šta im je sve potrebno, ova samohrana majka ne zna odakle da počne. Odeća, obuća, osnovne životne namirnice, sredstva za ličnu higijenu, hemija...

Potreban im je i nov šporet, jer stari jedva da radi, kao i veš mašina i svi elementi za kupatilo.

Ukoliko želite da pomognete Anđeli, Miljanu, Miljani i njihovoj majci, možete pozvati Tamaru Misirlić na broj telefona: 065/527-6719, karatistkinji iz Vranja koja je pokrenula humanitarnu akciju za Pejkoviće.

(Telegraf.rs)