Imala je 5 godina kad je mama otišla: Sara živi u trošnoj kući s tatom i bakom, sanja da ima sobu
Devojčica pešači 4 kilometra do škole u jednom pravcu, a njena porodica živi sa 20.000 dinara mesečno
Sara Stojanović (13) iz Oslara kod Bujanovca posebna je devojčica, a njeno detinjstvo, nažalost, nije kao ono koje ima većina njenih vršnjaka. Saru je mama napustila kada je imala svega 5 godina, a devojčica prethodnih 8 živi sa bolesnom, iznemoglom bakom Naskom (83) i ocem Srđanom (52).
Ova tročlana porodica ima mesečna primanja koja iznose 20.000 dinara - 16.000 je Naskina penzija, a 3.900 Srđan dobija u vidu dečijeg dodatka. I to je sve.
Baka Naska gotovo da ne vidi, teško razaznaje likove, slabo čuje. Njen sin Srđan ne sme da je ostavi samu iz straha da će pasti i povrediti se pošto više nije sposobna da se stara o sebi. Srđan ne radi, na birou je, a njegovom zaposlenju svakako je prepreka i to što mora da brine o ćerkici koja je, kako kaže, kao bubica.
- Majka je stara i ne može da obavlja nikakve kuće poslove, a Sara je divno dete, mirna, povučena... Kao bubica, što se kaže. Svesna je situacije u kojoj se nalazimo, i ne traži puno. Da, naravno da ima želje, volela bi pre svega da ima svoju sobu, ali ja nisam u mogućnosti da joj to obezbedim sam - priča Srđan koji već 15 godina ne može da nađe drugi posao nakon što je dobio otkaz u jednoj firmi.
Njegova žena otišla je pre 8 godina, a posle razvoda, kaže, nije plaćala alimentaciju.
- Sara... dete kao dete... Ne čuje se sa majkom. Ona ni ne pita kako je Sari u školi, ne interesuje je to - priča naš sagovornik.
Srđan kaže da ima hektar "pogane i posne" zemlje sedme klase, na kojoj pokušava da uzgaja malo žita i kukuruza i posadi ono što mora: krompir, luk, pasulj, kupus, paradajz, papriku… Da imaju šta da jedu.
Za odeću i obuću nekako se snalaze. Kupe na pijaci polovne stvari. Kako Srđan kaže, uspe da nađe polovni komad odeće za 200, 300 dinara.
Pešači 4 kilometra do škole
Porodicu Stojanović posetila je humana karatistkinja Tamara Misirlić iz Vranja koja se uverila u to da uslovi u kojima žive nisu dostojni ljudskog života.
- Devojčica brine o staroj i oronuloj kući, sprema hranu za sve njih, čisti i s uspehom pohađa školu. Sara spava u sobi prepunoj vlage, u kući bez kupatila, u istoj prostoriji sa ocem - navodi mlada karatistkinja.
Kako kaže, devojčica do škole pešači 4 kilometra u jednom pravcu.
- Nju nema ko ujutru da probudi za školu, da joj pripremi garderobu, da joj spremi ili upakuje doručak. Od prvog razreda, skoro sve radi sama - ističe Tamara.
Zbog toga je Stojanovićima najvažnije da renoviraju staru kuću koja je zimi ledena, bez obzira na grejanje. Želja im je da se više ne mrznu, a otac Srđan da ne strepi više od vremenskih uslova.
Ukoliko želite da pomognete porodici Stojanović, kontaktirajte sa Tamarom Misirlić putem njenog Fejsbuk naloga facebook.com/tamaratacimisirlic.
(Telegraf.rs)