Poverenik detaljno objasnio u kom slučaju su kovid propusnice protivzakonite

Fotografije iz baze ličnih karata, putnih isprava ne bi smele biti korišćene jer bi to bilo kršenje zakona o zaštiti podataka o ličnosti

U Srbiji se gotovo mesec dana govori o uvođenju kovid propusnica, ali se još procenjuju modaliteti i potencijalni efekti. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović za RTS je objasnio u kom bi slučaju kovid propusnice bile protivzakonite i šta bi moglo da bude sporno.

Milan Marinović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da ne zna u kojoj je fazi odluka o kovid propusnicama i kada i da li će biti doneta, ali ističe da o njima ima svoj stav.

Preporučujemo

- Neki vid pozitivne diskriminacije ne bi bio kršenje ljudskih prava, kada to kažem mislim na to da vlasnicima kovid propusnica bude dozvoljen ulazak u, recimo, neke veće tržne centre, pozorišta, bioskope, sportske događaje, koncerte - istakao je poverenik.

Prema njegovim rečima, negativna diskrimacija bila bi kada bi građani bili uslovljeni da za dolazak na posao, u školu, kod lekara, moraju da imaju kovid propusnicu.

- Sama zaštita ličnih podataka ne bi bila problematična jer je u svrhu zaštite zdravlja, jer je ugroženo zdravlje stanovnika i bilo bi opravdano. Ali bi moralo da se vodi računa kako se skladište ti podaci, ko ima pristup, ali pošto su ti podaci već negde sadržani, u bazama vakcinisanih, testiranih, njihovo korišćenje ne bi bilo problematično - ukazao je Marinović.

Objašnjava da je bilo slučajeva u drugim državama da bude zloupotrebe i da se elektronskim putem propusnica prenese na neko drugo lice. Kako bi se to sprečilo, kaže, potrebna je identifikacija.

- Jedna mogućnost je da bude fotografija korisnika. Druga varijanta je da, ako je bez fotografije, da se legitimišete nekim drugim identifikacionim dokumentom - lična karta, vozačka dozvola, pasoš, da biste samo pokazali da se proppusnica odnosi na vas. Onaj koji vrši kontrolu morao bi da uporedi podatke sa kovid propusnice sa ličnim dokumentom - napominje Marinović.

Ukazuje da u ovom trenutku kovid redari nemaju tu mogućnost i da bi to trebalo naknadno propisati ako bi se uvele takve kovid propusnice, bez fotografije.

Provera identiteta se, dodaje, već radi pri ulasku u pojedine institucije, privatne firme.

- Na primer, vi ne možete ući ni u jedan objekat, a da vas obezbeđenje ne legitimiše, da upiše vaše podatke, a sa druge strane, na utakmicama visokog rizika, samo punoletno lice može da kupi karte, najviše četiri, i to uz ličnu kartu i upisuju se podaci - ukazuje poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

Prema njegovim rečima, prekomerno bi bilo ako bi kovid redari upisivali podatke iz ličnih dokumenata ili ako bi se taj dokument štampao.

Samo davanje na uvid ne bi bilo sporno, kaže poverenik.

Korišćenje fotografije iz baze ličnih karata i pasoša je protiv zakona

Kada je reč o tome koja bi se fotografija koristila na kovid propusnici, ne bi bilo sporno ukoliko bi ta fotografija bila sastavni deo baze podataka koje se odnose na kovid propusnice, na primer gde su podaci o licima koja su vakcinisana, testirana.

Ipak, takve baze koje postoje ne sadrže fotografiju određene osobe.

- Fotografije iz baze ličnih karata, putnih isprava ne bi smele biti korišćene jer bi to bilo kršenje zakona o zaštiti podataka o ličnosti jer su te fotografije uzete za jednu konkretnu svrhu i tada su lica dala saglasnost za fotografisanje za tu svrhu. Korišćenje tih fotografija za kovid propusnice bi bilo protivno načelima zakona i ne bi bilo zakonito - ističe Marinović.

Govoreći o eventualnom uvođenju obavezne vakcinacije za pojedine kategorije stanovništva, Marinović je rekao da bi u toj situaciji moralo da se vodi računa da se ljudska prava garantovana Ustavom poštuju ili da se Ustav prilagodi.

- Ako se ne prilagodi, ljudska prava regulisana Ustavom moraju da se poštuju i ta granica ne treba da bude pređena. Sve do te mere je zakonito, osnovano i nije protivustavno. Kad diskriminišete ljude i ograničavate njihovu slobodnu volju, krše se osnovna ljudska prava koja štiti Ustav. Treba biti oprezan. Ubeđen sam da će naši državni organi doneti meru koja nije protivustavna, a doprineće cilju zbog kog se uvodi - smatra poverenik.

Smatra i da postojeći zakoni daju dovoljno elemenata da se uredbom Vlade to pitanje može regulisati.

(Telegraf.rs)