Pravoslavni vernici danas slave Srđevdan: Evo šta se trude da ne rade zbog verovanja
Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave slavu posvećenu Sv. Srđu i Vakhu, koji su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije), savladara cara Dioklecijana (286-305). Za ovaj dan, kao i za veliki broj svetaca, vezuju se brojna verovanja.
Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Danas je sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem pojedinih biljaka, ili rade u dvorištu. Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, danas nemojte da se bavite time, odmorite.
Preporučujemo
Dr Minić o troje dece na respiratoru: Nema razloga za veći optimizam. I dalje su životno ugrožena
Kon: Tražili smo zabranu okupljanja za više od 5 ljudi, broj umrlih veći od registrovanog
Srbi nazivaju ovaj dan Srđevdan i veruju da tog dana treba da se leče svi koji boluju od srdobolje i bolesti kostiju.
U selima oko Valjeva veruje se da je Sveti Srđa zaštitnik obućara, te su ga obućari praznovali i na njegov dan nisu radili.
Takođe, ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove.
Sv.Srđa i Vakhu zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.
Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu.
Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.
Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.
Sv. Sergije naročito je bio poštovan u gradu Resafi, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime "Sergiopolis" i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.
Ova slava je u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih. O tome svedoči i crkva Sv. Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku.
Nakon obnove krajem 13. veka, od strane srpske kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Dragutina i Milutina, ta crkva je mogla da primi 3.000 vernika.
Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.
(Telegraf.rs)