Zaštitnik građana ostaje odlučan u stavu da se ponovno uvođenje smrtne kazne nikada ne dozvoli
Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. godine, a poslednji put izvršena 1992. godine
Svetski i evropski dan borbe protiv smrtne kazne je veoma značajan datum u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, jer podseća na važnost zaštite ljudskog života i ljudskog dostojanstva. Porast broja abolicionističkih zemalja u Evropi direktno je uzrokovan prihvatanjem Protokola br. 6 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kojim se preporučuje ukidanje smrtne kazne u nacionalnim krivičnim zakonodavstvima, saopštio je zaštitnik građana. Njeno ukidanje smatra se nužnim za zaštitu ljudskog dostojanstva, kao i za progresivan razvoj ljudskih prava, izjavila je danas zamenica zaštitnika građana dr Nataša Tanjević povodom 10. oktobra, Svetskog i Evropskog dana borbe protiv smrtne kazne.
Preporučujemo
"To je ruski rulet, posle slavlja sa 200-300 zvanica, makar jedno ili dvoje će umreti od kovida"
Tiodorović: Ako vakcinišemo 80 odsto građana, maske skidamo na proleće. Antivakserima dat veliki prostor
Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. godine, a poslednji put izvršena 1992. godine, navodi se u saopštenju zaštitnika građana. Poslednjih godina se u javnosti povremeno pokreće pitanje uvođenja smrtne kazne, a takav stav građana je u korelaciji sa slučajevima monstruoznog nasilja nad decom i u porodici, kao i organizovanih zločina koji opravdano izazivaju veliku osudu i uznemirenost javnosti i zahtevaju najstrože kažnjavanje. Takvi stavovi iziskuju kontinuirano ukazivanje na to zašto bi ponovno uvođenje smrtne kazne bilo neprihvatljivo.
Stav protiv smrtne kazne proizlazi iz univerzalnog i osnovnog prava na život. Pravo na život je urođeno pravo i država je dužna da ga štiti i poštuje, a ne da ga oduzima. On je takođe utkan u ljudsko dostojanstvo svakog ljudskog bića, uključujući i one koji su počinili najsvirepije zločine, ukazala je Tanjević.
Takođe treba imati u vidu da ne postoje dokazi o tome da smrtna kazna ima generalno preventivan značaj. U zemljama koje primenjuju smrtnu kaznu stopa kriminaliteta nije manja od stope kriminaliteta u zemljama koje su je ukinule, niti je posle ukidanja smrtne kazne u pojedinim zemljama došlo do porasta teškog kriminaliteta. Najzad, treba imati u vidu i moguću sudsku grešku, zbog koje bi nevina osoba mogla biti osuđena na smrt.
Obeležavanjem 10. oktobra države, organizacije i ljudi širom sveta potvrđuju svoju opredeljenost za ukidanje smrtne kazne u zemljama u kojima ona još postoji i svoju odlučnost da ne dopuste njeno ponovno uvođenje u zemljama koje su je već ukinule.
Ustav Republike Srbije ljudski život proglašava neprikosnovenim i zaštitnik građana ostaje odlučan u svom stavu da se ponovno uvođenje smrtne kazne nikada ne dozvoli, kaže se na kraju saopštenja.
(Telegraf.rs)