Tukli ga do iznemoglosti, 17 dana bio u komi: Emiru predviđali kraj, a on slavi dva rođendana

Priča ovog momka koji živi u gradu na Limu, može poslužiti kao moto za nove generacije koje će krenuti stazama fudbala

Emir Hamzić iz Prijepolja proslavlja dva rođendana, jedan kad je došao na ovaj svet i drugi kad se probudio iz kome u koju je upao samo zato što se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Pre dve godine, dok se vraćao iz grada bio je napadnut od strane nekoliko mladića i sa teškim povredama opasnim po život, borio se protiv smrti danima. Iz te bitke izašao je kao pobednik, ali više nije bio isti čovek. Njegova fudbalska karijera odjednom je prekinuta.

Preporučujemo

- Imao sam tešku povredu zadobijenu u tuči, nasrnuli su na nas, bez ikakvog povoda i ja jedva sam izvukao živu glavu zahvaljujući samo Bogu, načinu života i fudbalu. Prognoze su bile katastrofalne u najmanju ruku, proveo sam u komi sedamnaest dana, zadobio sam hematom na mozgu, moja lobanja je bila otvorena i napukla. Tek prilikom druge operacije uspeli su da je pričvrste uz pomoć titanijumskih kopči - kaže Emir za RINU.

Nakon dve uspešne operacije bilo je jasno da više nikad neće profesionalno obuti kopačke i to je bio još jedan težak udarac za ovog mladića. Ipak, on je pronašao svetlo na kraju tunela i danas živi posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Sa prijateljem je pokrenuo školicu fudbala kako bi sve svoje znanje preneo na decu, a sam odziv mališana pokazao mu je da čini pravu stvar.

- Za manje od dvadeset dana priključilo nam se preko 70 članova uzrasta od 5 do 14 godina, i ta ideja je naišla na jako pozitivnu energiju kod roditelja koji su se sami uključili u rad školice da pomognu na načine koje mogu. Mislim da su prepoznali našu dobru volju, ljubav koju imamo prema fudbalu i da je ovo dobra, pozitivna priča. Mi smo ljudi koji su dali ceo svoj život za fudbal - dodao je Emir.

Iako mu je život visio o koncu, ovaj Prijepoljac kaže da nikada nije izgubio veru u ljude, porodicu i lekare, koji su mu bili neprestana podrška. Znao je da će se ponovo vratiti u svoj grad, bez obzira što mu se tu desio ružan scenario.

- Uspeo sam da ružne misli i sve ružno što se deševalo u prošlosti, ostavim iza sebe. Nije me obeshrabrilo to što neću više moći da igram fudbal, nego sam našao sreću u kompromisu. I to je ono što je najvažnije, kada vas zadesi nesreća da ustanete i ne predajete se, jer poraz nikad nije opcija. Može vam biti samo još gore, ako se sažaljevate i pitate zašto je baš vama moralo to da se desi. Glava mora biti podignuta, a misli zdrave i pozitivne - zaključuje Emir.

Priča ovog momka koji živi u gradu na Limu, može poslužiti kao moto za nove generacije koje će krenuti stazama fudbala. Poručuje da ih baš taj sport može očuvati u životu.

(Telegraf.rs)