Kakvo je mentalno zdravlje Srba i koliko "tempiranih bombi" šeta ulicom? 3 znaka su alarm

* Na broj Klinike "Dr Laza Lazarević" za pomoć se tokom epidemije javilo više od 15.000 osoba * Najizraženije teškoće zbog pandemije imale su one osobe koje bi, inače, u nekoj drugoj stresnoj situaciji, imale tegobe *Šanse da vas verifikovani psihijatrijski bolesnik napadne meri se u promilima * Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja (10. oktobar)

Ne prođe ni nedelja a da se u Srbiji ne dogodi nasilje, da neko nije pokušao, pa i uspeo da digne ruku na sebe, da neka osoba nije napala decu ili pravila haos na ulici. Poslednji primeri proteklog vikenda, kada je čovek pucao nasred ulice na Konjarniku u Beogradu, ili kada je psihijatrijski bolesnik presreo decu u Smederevskoj Palanci, postavljaju pitanje koliko nažalost bolesnih šeta našom zemljom i u kakvom nam je mentalnom stanju nacija. Na sreću, istraživanja pokazuju, kako nam otkriva direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" doc. dr Ivana Stašević Karličić, da učešće psihijatrijskih bolesnika u grupi nasilnika nije veće od 5 odsto. 

Preporučujemo

Da je zabrinuta i zainteresovana za mentalno zdravlje nacije, odgovarajući na pitanja pre nekoliko dana u vezi sa korona virusom i merama, potvrdila je i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je navela da više ne možemo da izdržimo situaciju, i da moramo da brinemo samo o vakcinaciji.

S tim u vezi treba podsetiti i da se danas, 10. oktobra, obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, a na Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" navodi se da je pаndеmiја kovid 19, kоја је pоgоdilа miliоnе ljudi širоm svеtа, оstаvilа dugоrоčnе pоslеdicе pо mеntаlnо zdrаvljе.

Tiha pandemija mentalnog razboljevanja 

Profesor dr Slavica Đukić Dejanović, psihijatar, kaže za Telegraf.rs da uporedo sa pandemijom korona virusa, Srbiju prati i jedna tiha pandemija mentalnog razboljevanja. Broj osoba koje imaju anksiozne poremećaje, koji su u depresiji, pate od nesanice, psihološke napetosti i misle da je život bezvredan se povećao zbog čega stručnjaci, psihijatri, ističe, imaju pune ruke posla.

Ona navodi i da je broj ljudi, koje smo pomenuli u uvodu teksta, sigurno manje pod kontrolom. 

- Ja bih rekla da uz javnu pandemiju i masovnu usled kovida 19, o kojoj dosta pričamo, imamo jednu tihu pandemiju mentalnog razboljevanja. Naravno, ona ne karakteriše samo Srbiju, nego praktično čitav svet. Mi u Srbiji, zbog toga što je najveći deo stručnog potencijala i kapaciteta usmeren na kovid 19, i druge bolesti pa i mentalne ne možemo pratiti na način kako to radimo kada nije posebna situacija kao što je ova - objašnjava prof. dr Đukić Dejanović:

- Kada su u pitanju osobe koje su već mentalno obolele, one verovatno ne odlaze redovno na kontrole, niti može neko da ih vodi, niti je služba tako organizovana da je to moguće. Vrlo je velika verovatnoća da ne uzimaju redovno lekove, ne prihvataju savete lekara, niti razumeju značaj uzimanja lekova redovno. Zbog toga dolazi do drastičnog pogoršanja stanja kod onih koji su već sa ozbiljnim mentalnim problemima. 

Stručnjaci imaju pune ruke posla 

Naša sagovornica kaže da stručnjaci, psihijatri, imaju pune ruke posla, jer se broj ljudi sa novim, aktuelnim mentalnim problemima povećao.

- Na primer, anskiozni poremećaji. Depresivnost jako multiplicira, ima je mnogo više, kao i simptomi tipa nesanice, psihološke napetosti, razmišljanja o tome da je život bezvredan. Zaista broj takvih osoba se povećao, te pshijatrijski radnici imaju pune ruke posla. Mislim da bi u nekom narednom periodu trebalo savetovalište i IT rad intenzivirati, kao i kućne posete kod onih kod kojih ne može na drugi način da se dođe, jer oni sami ne dolaze na zakazane kontrole, čak i kada se stvore uslovi za njih - objašnjava prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Svi ovi gore navedeni simptomi, prema njenim rečima, javljaju se i kod mladih:

- Adolescenti su praktično u dokolici i dosadi, jer nemaju svoje uobičajene vršnjačke komunikacije koje se uglavnom odvijaju u školi, klubovima, na sportskim aktivnostima. Došlo je do restrikcija svega toga i oni su često prepušteni sami sebi, pa razvijaju neke interne zavisnosti - na društvenim mrežama, od kocke, sve uz sklonost da se i ti mlađi ljudi opredele za neku psihoaktivnu supstncu. Tako da se i broj zavisnika na različite supstance povećava. Sve što važi za starije, važi i za mlade - anksiozni poremećaji, depresivnost, nesanica. To je, zapravo, najčešće.

Manje pod kontrolom

Na pitanje koliko, uslovno rečeno, tempiranih bombi, usled mentalnih problema, šeta ulicom, kaže da je "sigurno manji broj takvih osoba pod kontrolom", i poručuje da je čitavom društvu potrebno da podigne nivo zdravstvene pismenosti u domenu mentalnog zdravlja.

- Moramo znati kako izgleda neko ko je preplavljen strahom, užasom, agresivnim tenzijama i moramo ga prosto prepoznavati po izrazu lica, po načinu kako hoda, kako ima držanje tela. Sigurno da je manji broj takvih osoba pod kontrolom što rezultira događajima koje ste pomenuli. I sigurno je da i kod nas, i u regionu, i u svetu, treba obučiti pre svega lokalnu policiju, ljude koji rade u javnim institucijama, na šalterima, u bankama, trgovini, o tome kako izgleda uplašena osoba, kako izgleda agresivna osoba jer neverbalne znake znaju stručnjaci ali nema stručnjaka svuda da oni odreaguju. Običan čovek treba da prepozna te znake.

- A to su, kada se nekom šire zenice, kad se menja boja kože, kada podrhtava, usmeri pogled u jednom pravcu, živi u nekom svom svetu i vidi se da je sam sa sobom, a ne u komunikaciji sa drugima. Dakle da je preplavljena svojim psihotičnim nerealnim sadržajima. Takve osobe zaista imaju upadljive izraze lica i držanje tela. Zbog toga je potrebno da povećamo nivo zdravstvene pismenosti uopšte, a posebno kada je u pitanju mentalno zdravlje - ističe prof. dr Đukić Dejanović.

Na konstataciju da bi osobe koje su nekada zbrinjavane u ustanovama koje se bave mentalnim zdravljem, trebalo da budu pod pratnjom, kaže da ne postoji zdravstveni sistem koji može da prati svakog takvog pacijenta.

- Najbolja pratnja je da redovno koristi terapiju. Mi tu treba da intenziviramo komunikaciju sa porodicom, sa onima koji brinu o takvim osobama. Najveći broj mentalnih smentnji su psihoze, a kada osobe koje ih imaju, uzimaju redovno terapiju, ne predstavljaju nikakvu opasnost za okruženja - kaže ona.

Uticaj kovida 10 na mentalno zdravlje

Često se može čuti da na mentalno zdravlje utiče korona virus. Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" doc. dr Ivana Stašević Karličić kaže za Telegraf.rs da su na liniji za pružanje psihosocijalne pomoći u situaciji kovid 19, od početka pandemije do danas imali više od 15.000 poziva. Ona, međutim, navodi za naš portal da za sada nema dokaza da je sama pandemija dovela do povećanja broja pacijenata sa mentalnim teškoćama.

- Ministarstvo zdravlja, na čelu sa resornim ministrom je još pre početka pandemije prepoznalo važnost očuvanja mentalnog zdravlja stanovništva i preduzelo niz koraka kako bi u ovoj kriznoj situaciji isto zaštitilo. Između ostalog, u saradnji sa našom Klinikom, otvorilo je Nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne pomoći u situaciji kovid-19, koja radi neprestano od početka pandemije. Do danas smo imali preko 15.000 poziva. Pozivaju nas građani iz svih delova zemlje, mladi i stari, češće žene nego muškarci, a razlozi pozivanja, kao i broj poziva, varira u skladu sa tokom same epidemije.

- Naime, inicijalno su pitanja bila dominantno vezana za način prenošenja i zaštite od virusa, simptome bolesti, kada se i kome obratiti u zdravstvenom sistemu. U narednom periodu, kada je veći broj ljudi bio zaražen, oni koji su nam se obraćali, nosili su se sa strahom od zaraze, kao i strahom da ne zaraze svoje bližnje, koji su imali teškoće u prilagođavanju na brojne promene u svakodnevnom funkcionisanju, sa pojačanom zloupotrebom alkohola, psihoaktivnih supstanci, sedativa, kao i sa teškoćama u porodičnim odnosima. Naravno, pozivali su nas i sada se pretežno javljaju osobe sa mentalnim smetnjama koje se od ranije leče psihijatrijski. Međutim, za sada nema dokaza da je sama pandemija dovela do povećanja broja pacijenata sa mentalnim teškoćama - kaže Stašević Karličić.

U odnosu na isti period prošle godine, broj poziva ovoj ustanovi se smanjio. Ona ipak, uzima u obzir činjenicu da se najveći broj građana uspešno adaptirao na situaciju koja nas je sve zadesila.

- Na početku pandemije na dnevnom nivou imali smo i preko 50 poziva, danas u proseku oko 20 dnevno - rekla je za Telegraf.rs Stašević Karličić.

Dodaje da se većina građana uspešno adaptirala na novonastale okolnosti:

- Stresne situacije, poput pandemije bile su i biće "sudbina“ svih nas, ali „projektovani“ smo sa kapacitetom za adaptaciju koji nam omogućava da preživimo. Naravno, postoji izvestan broj ljudi koji su senzitivniji i osetljiviji te su u okolnostima pandemije razvili neke od simptoma mentalnih teškoća. Kada je mentalno zdravlje u pitanju najizraženije teškoće zbog pandemije virusa korone su imale one osobe koje bi i inače, u nekoj drugoj stresnoj situaciji, imale teškoće. Struktura ličnosti, odbrane, prethodna životna iskustva, dostupnost podrške iz okoline, ali i okolnosti i uslovi življenja svakako doprinose načinima nošenja sa stresom.

Nema više od 5 odsto psihijatrijskih nasilnika

Stašević Karličić, u osvrtu na dešavanja na Konjarniku, kao i u Smederevskoj Palanci, kaže nam da naučna istraživanja i zvanični podaci ukazuju da učešće psihijatrijskih pacijenata u grupi nasilnika nije veće od 5 odsto.

- Šansa da vas napadne verifikovani psihijatrijski pacijent se meri promilima, ali čini se da ovakva statistika ne utiče na načine medijskog izveštavanja o ovakvim slučajevima, kao i pozornost javnosti, uz sve prateće predrasude kada je reč o osobama sa mentalnim smetnjama i opasnosti. Izveštavanje o krivičnim delima ljudi koji istovremeno pate od neke psihičke bolesti je forma stigmatizacija ljudi sa mentalnim smetnjama.

- Briga o javnom zdravlju, čiji je integralni deo i mentalno zdravlje, na svim je pojedincima. Široko i složeno organizovan a takođe i dostupan zdravstveni sistem Republike Srbije se bavi prevencijom, dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom. Ostali segmenti društva - pojedinci, druge institucije, verske zajednice, nevladin sektor, mediji imaju društveno odgovornu ulogu u prosvećivanju i potpori, kao i razumevanju i prihvatanju svih onih koji imaju mentalne smetnje, doprinoseći destigmatizaciji koja je neophodna da bi se ljudi lakše i češće javljali za profesionalnu pomoć - kaže Stašević Karličić.

Prema njenim rečima, nije neuobičajeno da se pojedini pacijenti ponovo vraćaju u njihovu ustanovu, a što se najčešće dešava zbog prekida uzimanja lekova:

- Ukoliko je reč o formama mentalnih smetnji u kojima pacijenti imaju nedostatak uvida i kritičnosti u svoje stanje, nije neuobičajeno da se nakon nekog vremena, najčešće zbog samoinicijativnog prekida uzimanja lekova, ponovo dođu na lečenje u našu ustanovu. Dakle, prekid uzimanja terapije „na svoju ruku“ je najčešći uzrok ponekad višestrukih hospitalizacija i to neretko u kratkom vremenskom periodu. S druge strane, neki životni stresovi, gubici, teške porodične prilike i slično, imaju snažniji negativni uticaj na osobe koje su inače u psihološkom smislu preosetljive, zbog čega je i važno pravovremeno javljanje psihijatru - objašnjava Stašević Karličić.

Kako pomoći i šta porodica da uradi?

- Podrška porodice i okoline je veoma važna, ali ponekad nije sama po sebi dovoljna. Najvažnije je na vreme potražiti pomoć profesionalaca iz mentalnog zdravlja, posebno kada se radi o upadljivim i trajnijim promenama u nošenju sa svakodnevnim, životnim zadacima. Pristup osobi koja ima psihičke teškoće, odnosno pokušaj da razumemo šta se sa njom dešava, kako se oseća, šta je muči, često je presudan u motivisanju lica sa mentalnim smetnjama da se javi stučnjaku iz oblasti mentalnog zdravlja za pomoć - kaže Stašević Karličić.

Prof. Slavica Đukić Dejanović dodaje da onog momenta kada se već nešto primeti, mi smo zakasnili.

- Mi treba da primetimo sam početak promene mentalnog funkcionisanja. Ako član porodice počinje da se izoluje, napušta svoje ranije aktivnosti, ne gleda serije koje je gledao, ne komunicira sa prijateljima sa kojima je stalno komunicirao, dakle, ako se menja njegovo ponašanje, to je početak i treba razgovarati sa takvim članom porodice. Pitati ga kako se oseća, reći mu svoje probleme, i nekako ga naterati da kaže svoje. Ako se u tome ne uspe, onda treba naći način da ga što pre vidi stručnjak - savetuje prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Svetski dan mentalnog zdravlja  

Kako se povodom ovog dana navodi na sajtu Instituta "Batut", pаndеmiја kovid 19, kоја је pоgоdilа miliоnе ljudi širоm svеtа, оstаvilа је dugоrоčnе pоslеdicе pо mеntаlnо zdrаvljе.

- Nеkе оsоbе, uključuјući zdrаvstvеnе rаdnikе, оsоbе kоје živе sаmе, оsоbе u izоlаciјi i kаrаntinu, člаnоvi pоrоdicа zаrаžеnih оsоbа, kао i оsоbе sа vеć pоstојеćim mеntаlnim pоrеmеćајimа, bilе su pоsеbnо pоgоđеnе tоkоm pаndеmiје - navodi se na sajtu "Batuta".

Dodaje se, između ostalog, da će pandemija nаstаviti dа utičе nа оsоbе svih stаrоsnih dоbi, i tо nа mnоgо nаčinа.

- Na primer, putеm prоživljеnоg strаhа оd zаrаžаvаnjа, prеživljеnоg gubitkа bliskih člаnоvа pоrоdicе, stаlnоm strеpnjоm оd gubitkа pоslа, ili krоz оsеćај usаmljеnоsti zbоg sоciјаlnе distаncе.

U Rеpublici Srbiјi је u cilju оčuvаnjа mеntаlnоg zdrаvljа u vrеmе pаndеmiје kovid 19 оtvоrеnа Nаciоnаlnа tеlеfоnskа liniја zа pružаnjе psihоsоciјаlnе pоdršке svim grаđаnimа kојimа је pоtrеbnа. Tеlеfоn zа psihоsоciјаlnu pоmоć grаđаnimа 0800 309 309 је bеsplаtаn i dоstupаn nоn-stоp оd 00 dо 24 čаsа sа svih mоbilnih i fiksnih mrеžа.

(Telegraf.rs)