Analiza "Batuta" pokazala kakvu vodu pije Srbija: U 15 mesta ona je mikrobiološki neispravna, i to nije sve

Na sreću, prošle godine nije registrovana nijedna hidrična epidemija

Voda sa javnih vodovoda u čak 15 gradskih naselja bila je u toku 2020. godine mikrobiološki neispravna (može da bude rizična po zdravlje), a voda iz 21 vodovoda ima udružene neispravnosti - mikrobiološku i fizičko-hemijsku, pokazao je Izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u Srbiji. Na sreću, prošle godine nije zabeležena nijedna hidrična epidemije.   

Preporučujemo

U 2020. kontrolisano je 2.056 javnih vodovoda i vodnih objekata u 25 oblasti. Od ukupnog broja kontrolisano je 156 javnih vodovoda gradskih naselja, 827 javnih vodovoda seoskih naselja i 1.073 vodnih objekata. U odnosu na 2019. broj ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u 2020. se povećao, ali povećao se i broj vodovoda sa mikrobiološkom neispravnošću, dok se broj sa fizičko-hemijskom i udruženom neispravnošću smanjio u odnosu na 2019. godinu.

Od 92.250 uzoraka vode za piće, neispravan je bio 15.241 ili 16,5 odsto.

Mikrobiološki neispravna voda

Rezultati ispitivanja su pokazali da su uzorci iz 15 ili 9,6 odsto vodovoda mikrobiološki neispravni, i to u više od 5 odsto ispitivanih uzoraka vode godišnje. Mikrobiloška neispravnost podrazumeva da su u vodi pronađeni neki mikroorganizmi koji mogu da budu rizični za zdravlje.

U regionu Vojvodine je bilo mikrobiološki neispravno 3 (20 odsto), a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 7 (46,6 odsto). U regionu Istočne i Južne Srbije, i Beogradu nije bilo mikrobiološki neispravnih vodovoda.

Gledano po mestima, to su Sombor, Odžaci, Vršac, Kosjerić, Arilje, Užice, Nova Varoš, Babušnica, Merošina, Kuršumlija, Prokuplje, Žagubica, Petrovac na Mlavi, Boljevac i Padinska Skela.

Najveći procenat neispravnosti zabeležen je u uzorcima vode u Novoj Varoši. 

- Najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i ukupnih koliformnih bakterija, kao i koliformnih bakterija fekalnog porekla. U ukupnom broju mikrobiološki neispravnih uzoraka najviše je bilo aerobnih mezofilnih bakterija (52,8 odsto), dok je prisustvo ešerihije koli zabeleženo u 0,7 odsto neispravnih uzoraka - navodi se u izveštaju "Batuta".

Fizičko-hemijska neispravnost

Zbog prisustva arsena u vodi za piće javni vodovod je fizičko-hemijski neispravan i ako ima manje od 20 odsto neispravnih uzoraka na godišnjem nivou. Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja pokazali su da 13 ili 8,3 odsto vodovoda ima fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka godišnje.

To su vodovodi u Beočinu, Temerinu, Adi, Crvenki, Šidu, Kovinu, Alibunaru, Kovačici, Koceljevi, Žabarima, Rekovcu, Blacu i Tutinu. Najveći procenat neipsravnosti pronađen je u uzorcima vode u Crvenki i Šidu. 

- Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode a nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje - navodi se u izveštaju Instituta "Batuta" uz dodatak da se podaci o bolestima povezanim sa hemijskom kontaminacijom ne prate. 

Udružena neispravnost

Čak 21 vodovod iliti 13, 5 odsto njih, imalo je „udruženu” neispravnost vode. Najviše u Vojvodini - 19,  u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 3, u Beograda 2 ili 9,5%, dok ih na istoku i jugu Srbije nije bilo.

To su vodovodi u Malom Iđošu, Subotici, Kuli, Titelu, Baču, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Senti, Kikindi, Novom Kneževcu, Zrenjaninu, Novom Bečeju, Žitištu, Sečnju, Novoj Crnji, Beloj Crkvi, Plandištu, Staroj Pazovi, Grockoj i Mladenovcu. 

U ovim mestima voda je i fizičko-hemijski neispravna, a i mikrobiološki neispravna. 

Sa druge strane, dok je najveći procenat vodovoda sa fizičko-hemijskom neispravnošću uzoraka vode bio u Srednjebanatskoj oblasti, najmanji procenat takvih je u Šumadijskoj oblasti. Najveći procenat vodovoda sa mikrobiološki neispravnim uzorcima vode je bio u Braničevskoj oblasti, a najmanji u Raškoj.

Ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u Srbiji je bilo 107, i to je za jedan više u odnosu na 2019. godinu.

Inače, najveći broj mikrobiološki neispravnih vodovoda u odnosu na broj kontrolisanih je bio u 2017, kada je bio i najveći broj fizičko-hemijski neispravnih uzoraka. Sa „udruženom” neispravnošću najviše

vodovoda je registrovano u 2016.

(Telegraf.rs)