Lepa Aleksandra, ženski vitez, pleše s mačevima i skuplja noževe: Muškarci je se boje, pobeđuje ih u borbama

Aleksandra, naš najčuveniji ženski bohurt borac, uspela je da pobedi muškarce na turniru u Rumuniji i osvoji zlato za Srbiju

Kada se pojavi u oklopu i s mačem, pa "saseče" muškog protivnika, Aleksandra Politopulos ruši sve predrasude o ženama. Ova prelepa plavuša ne plaši se da živi u duhu svojih želja - pleše s mačevima, kolekcionar je noževa, ima školu orijentalnog plesa, a jedna od njenih najvećih strasti je bohurt ili moderna viteška borba. Ukratko, Aleksandra je naš ženski vitez i nedavno je na turniru u Manasiji uspela da pobedi muškarca iz Mađarske.

- Zapravo sam imala jednu borbu od tri runde protiv muškog protivnika iz Mađarske. Morala sam odustati dalje zbog temperature koju sam imala tog dana od prehlade. Iskreno nije bilo lako, pogotovo jer mi je ovo prvi turnir nakon pauze od godinu dana i oporavka od povrede. Tako da sam prvu rundu izgubila dok se nisam malo uspela osloboditi i napraviti strategiju u odnosu na način borbe protivnika - priča Aleksandra za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako nam stručnim jezikom objašnjava, ona je duelista i trenira triatlon u kojoj su kategorije dvoručni mač, štit i bakler i njena omiljena kategorija - štit i mač. Borilačke sportove zavolela je, kaže, još kao devojčica i tada se oprobavala u taekvondu i kik boksu. Sa bohurtom, ljubav se razvila na prvi dodir

- Ovaj egzotični full kontakt sport nikoga ne ostavlja ravnodušnim i verujte da je potreban samo jedan trening da vam se uvuče u srce. Takav je slučaj bio i sa mnom. Kapiten naše reprezentacije Aleksandar Urošević mi je zapravo najviše otvorio put ka ovom sportu i preneo ljubav prema istom nakon što sam uživo prvi put videla njegove borbe - kaže lepa viteškinja, koja se aktivno bavi ovim sportom od 2018. god, kad se i pridružila klubu za očuvanje starih tradicija i veština "Beli Orlovi".

U Srbiji se inače malo devojaka odluči za bohurt.

- Mislim da postoji ta neka predrasuda da je to veoma opasan i grub muški sport, jer udarci su realni i teško je kretati se u oklopu, ali evo ja lično mogu da demantujem tako nešto. Naravno, kao i svaki sport, i ovaj nosi neki izvestan rizik sa sobom ukoliko niste u treningu ili nemate dobru i adekvatnu opremu. Volela bih da iskoristim ovu priliku da pozovem zainteresovane devojke da se pridruže našoj zajednici i dođu na jedan od naših treninga. Ovo je sport koji svako može da trenira rekreativno i eventualno se oproba takmičarski - poručuje ona.

Manasija joj, inače, nije bila prva zvanična borba protiv muškog protivnika. Već je imala priliku da jačem polu stane na crtu i u Rumuniji gde je, na iznenađenje svih, uspela da osvoji zlato za Srbiju.

Što se tiče reakcije muškaraca, Aleksandra veruje da im nije lako.

- Sigurno nije prijatno razmišljati: "Šta ako izgubim od žene" ili "Da li da budem džentlmen u borbi i pustim je da pobedi ako je slabija"? Imala sam tu sreću da su me muški protivnici poštovali kao borca i pružili mi realnu borbu bez popuštanja što mi neizmerno znači kao nekome ko je tek kročio u taj takmičarski svet sa tek nekoliko turnira iza sebe - dodaje Aleksandra.

U slobodno vreme šije kostime za nastupe. Voli da čita knjige a od skoro je otkrila i ljubav prema učenju jezika tako da već nekoliko meseci uči nemački. Naravno, svake nedelje ima i veoma pažljivo osmišljene i raspoređene treninge koji se sastoje od treninga snage, kondicije, koordinacije i tehnike.

- Trudim se da imam bar pet i nikada više od šest treninga nedeljno. Veoma sam disciplinovana, posvećena i motivisana, pa trening propuštam samo ukoliko se ne osećam dobro - kaže naša sagovornica.

I za kraj, nismo mogli a da je ne pitamo ima li momka.

- Momka nemam već duže vreme jer sam tako izabrala. Zapravo mislim i da me se muškarci iz nekog razloga boje pa mi veoma slabo i prilaze ili su to uglavnom oni neozbiljni koje ne zanima ko je osoba iza slike - priznaje nam na kraju.

(Telegraf.rs)