Mama, da li je zauvek otišla? Mali Filip ostao bez pratioca za školu, traži se neko ko bi ga pratio na časove
Lični pratioci za decu sa smetnjama u razvoju plaćeni su u visini minimalca, pa su često prinuđeni da rade više poslova i ne mogu dovoljno da se posvete deci s kojom rade
Filip Jovanović je đak prvak niške Osnovne škole "Čegar". Ali, ovaj veseli osetljivi dečačić ne može u školu kao i većina njegovih vršnjaka - on ima visoko funkcionalni autizam i treba mu lični pratilac.
A nalaženje ličnog pratioca, verovali ili ne, skoro da je ravno traženju igle u plastu sena. Ovo zanimanje finansiraju lokalne samouprave, ali u visini minimalca, pa je većina ličnih pratioca prinuđena da radi više poslova ili da jednostavno nađe bolje plaćeno zanimanje.
Nažalost, to se dogodilo i ovom dečaku i pokvarilo mu polazak u školu. Taman što se vezao za devojku koja se javila da od 1. septembra bude njegov pratilac, ona je dobila priliku za bolji posao i - otišla.
"Mama, da li je zauvek otišla", pitao je maleni dečak, koji se inače jako vezuje za svoje pratioce i pamti čak i one sa kojima provede svega nekoliko sati.
Potom Grad Niš obezbeđuje novog pratioca za prvačića Filipa, ali priča ni sada ne dobija srećniji rasplet. Reč je o fizioterapeutu koji živi teško i mora da radi još poslova sa strane, pa malenog Filipa ne može da čuva na svim časovima. Onda uskače njegova majka, i odsustvuje s posla, iako mora da radi od devet do pet.
- Njegov pratilac pored ovog posla radi još dva i jednostavno ne može da postigne sve. Tako da treći put od početka školske godine tragamo za pratiocem koji bi bio uz Filipa na svim časovima i omogućio mu da normalno ide u školu - kaže za Telegraf Filipova mama Maja, inače majka četvoro dece.
Maja ne može više da izostaje s posla da bi uskakala kad god Filipov pratilac mora da izađe ranije i u očaju traži posvećenog pratioca za svoje dete. Kako kaže, otkako je dobila dete s autizmom, shvatila je šta znači biti nevidljiv u društvu i to je bitka koja je prilično podseća na borbu sa vetrenjačama.
- Nama nije omogućeno da živimo normalno, da naša deca žive normalno. Svu pomoć koju dobijam od države, a to je 15.000 dinara, dodaću pratiocu na njegovu platu, samo da bude uz Filipa sve vreme dok je u školi. Treba mi osoba koja može da radi sedam, osam sati. Filip je poslušno i saradljivo dete, a učiteljica divna i puna razumevanja - napominje Maja.
Filip toliko brzo zavoli svoje pratioce da pati i za onima koji odu posle svega nekoliko dana.
- Kada sam mu jednom prilikom javila da će pratilac da zakasni, on me je pitao "je l više neće da dođe da osetim njegov zagrljaj". Takav je, emotivan, i onda nam je još teže kada neko od pratilaca tek tako ode - priča Maja.
Ako ste voljni da budete Filipov najbolji drug, jer pratilac to jeste iznad svega, možete se javiti Maji na broj 0638803218.
(Telegraf.rs)