Ove godine u Srbiji ubijeno 11 žena: Šta kad se medeni mesec završi? Prvi znak da ste s nasilnikom je vređanje

- Nasilje se dešava po fazama, prvo dolazi do faze narastanja tenzije, a onda akutnog nasilja - kaže Ivana Perić, koordinatorka SOS ženskog centra * Žrtvama je teško da prekinu nasilan odnos jer često i dalje vole svoje partnere

U petak, 24. septembra odjeknula je vest iz crne hronike. Bivši nevenčani suprug usmrtio je svoju nekadašnju ljubav hicima u glavu iz krateža. Kako su preneli mediji, došao je kod nje u frizerski salon da je ubedi da mu se vrati, pa kad je shvatio da od toga nema ništa, otišao je do automobila, uzeo vatreno oružje i presudio joj. Ovakvih i sličnih slučajeva, u poslednje vreme, ima sve više. Žena pretučena motkom na čijem je kraju bio ekser u Čačku, Dušan prerezao vrat Slobodanki u Jagodini...

Preporučujemo

Od početka godine do juna u porodičnom i partnerskom nasilju usmrćeno je 11 žena. Primera radi, tokom 2020. godine ubijene su 22 žene, a u još pet slučajeva postojala je sumnja da se radi o femicidu. Sedam žena ubijeno je nožem, pet sekirom, tri pištoljem, tri su prebijene do smrti, jedna je ubijena automatskom puškom, jedna aktiviranjem bombe, dok su dve žene ubijene na druge načine.

Srećom, ne završava se svaka veza na ove ekstremne, tragične načine. Ali, i ne mora da se završi ubistvom da bi se okolina zapitala "šta ona traži s njim?".

Pitali smo zato SOS ženski centar iz Novog Sada kako da prepoznamo da smo u "toksičnoj" vezi da bismo mogli da izbegnemo svako eventualno nasilje. Kako nam je rekla Ivana Perić, psiholog i koordinator SOS ženskog centra iz Novog Sada, nije lako prepoznati da smo u toksičnoj vezi.

Štetne veze mogu da budu i bez nasilja

- Često prvi znaci ostaju neprimećeni. Ta faza može i dugo da traje, ali to nije pravilo. Bolji izraz za toksičnu vezu je štetna veza. Tako da veze delimo na štetne, kvalitetne i nasilne veze. Toksične veze nisu isto što i nasilje, ali mogu biti uvertira u nasilje. Svaka nasilna veza je i štetna veza, ali nije svaka štetna veza sa elementima nasilja. Drugim rečima, štetne veze mogu da budu i bez nasilja. Kvalitetna veze su one u kojima se ostvaruje rast i napredak, u kojima se osećamo sigurno, prihvaćeno ili voljeno. Nasuprot toga u štetnim vezama ne napredujemo, izloženi smo emocionalnoj uceni, manipulaciji, pritiscima, prinudama, pretnjama, osećamo se nesigurno, uplašeno, nemamo otvorenu komunikaciju sa partnerom, plašimo se da iznesemo svoje stavove i mišljenje.... Nasilne veze uključuju i sve ove elemente, ali ono što je ključno da razumemo nasilje i razlikujemo od drugih štetnih ponašanja jeste što je nasilno ponašanje sistematsko i namerno sa ciljem uspostavljanja moći i kontrole nad drugom osobom i urušavanja njene psihosocijalne i fizičke dobrobiti - kaže za Telegraf.rs Ivana Perić.

U Sos ženskom centru se sa klijentkinjama prolazi kroz proceduru izrade bezbednosnog plana, one se uče kako da prepoznaju kada raste rizik od eskalacije nasilja i kako da se zaštite u tom slučaju - imaju li koga da pozovu, imaju li gde da odu, usmeravaju ih da pozovu policiju ili SOS centar u hitnim situacijama da bi iz centra mogle da pozovu policiju u njihovo ime.

- Nasilje se dešava po fazama i rizik od nasilja i ponavljanja nasilja je varijabilan, ali ono što znamo iz dinamike nasilja da ono što sledi je prvo faza narastanja tenzije, a onda akutnog nasilja. Možemo naučiti da prepoznamo te signale iz faze narastanja tenzije i raditi na povećanju bezbednosti. Ipak ne možemo računati na to da žrtva može kompletno da se zaštititi. Prvo što joj treba je podrška, a drugo što nije ona odgovorna za nasilje već onaj ko nasilje čini.

Da li nasilnika možemo da prepoznamo na početku veze? Neki od prvih znakova gde treba da nam se upali lampica jeste vređanje i omalovažavanje.

- Sledi neadekvatno ispoljavanje ljutnje i besa, impulsivno ponašanje partnera, neadekvatna ljubomora, potreba za proveravanjem i kontrolom, emocionalno ucenjivanje, kao na primer pretnje da ako se partnerka ne ponaša na određeni način da će je ostaviti, ispoljavanje ljutnje ili protestovanja ako partnerka želi da se vidi sa svojom porodicom, prijateljima, insistiranje da mu partnerka da šifre sa društvenih mreža, zabrana javljanja muškim prijateljima. Takođe zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci, maltretiranje životinja, nasilan odnos prema bivšoj partnerki, problem sa zakonom su znaci koji mogu da ukažu da partner može postati nasilan.

Kako navodi Ivana Perić, koordinatorka SOS ženskog centra, pokazatelji mogu da budu unutrašnji osećaj nesigurnosti, strah, ponašanja kao što je izbegavanje da nešto kažemo partner da ne bi odreagovao na način koji je ugrožavajući za nas.

Svaka veza ima "medeni mesec"

- Takve signale obično ignorišemo jer mislimo da je do nas, da smo nešto pogrešili da je to prolazna reakcija partnera koji počinje da se zapravo ponaša nasilno. Naglašavam da ni jedno nasilje ne počinje šamarom ili vređanjem. Mi imamo jedan period lepe veze i taj period zovemo "medeni mesec", ali nakon toga osoba tj. partner koji je nasilan počinje da menja svoje ponašanje i nasilje vremenom postaje sve intenzivnije, sve vidljivije i sve više ugrožavajuće za žrtvu. Zato je jako važno da prepoznamo na vreme te prve znake jer možemo na vreme potražiti pomoć. Što je neka osoba duže u nasilnom odnosu to je teže izaći jer su mehanizmi kontrole koje počinilac primenjuje sve ozbiljniji i intenzivniji, a žrtva je sa druge strane oslabljena, iscrpljena, urušenih kapaciteta da se obrati za podršku i/ili napusti taj odnos.

Reakcija mnogih kada čuju da neka žena trpi nasilje je tipično "što ga nije ostavila". Ali, raskinuti i izaći iz takve veze nije uvek lako i jednostavno.

- Nije lako prekinuti odnos i kada vidimo da se u njemu osećamo više nesrećno i uplašeno nego srećno. Pored toga, žrtve često i dalje vole svoje partnere iako ni jedna ne voli nasilje. I zato je nekada teško odlučiti. Potrebno je vreme od momenta kada osvestimo da je odnos štetan ili toksičan po nas do momenta donošenja odluke i konačnog izlaska iz odnosa. Pitanje bezednosti je ovde jako važno jer činjenica je da se nasilni partneri mogu ponašati dodatno nasilno i kontrolišuće baš onog momenta kada partnerka želi da ode i kada oni gube kontrolu. Neretko čujemo da je neko ubio bivšu partnerku i to može da zastraši žrtve. Žrtve se često suočavaju sa pretnjama da će ih partner ubiti ili povrediti ili osramotiti ili nauditi deci ili primarnoj porodici parnterke ako ga partnerka napusti - navodi Ivana Perić.

Zato je važno da žrtva potraži podršku. U SOS ženskom centru pruža se kontinuirana psihološka podrška žrtvama u cilju osnaživanja.

- Što žrtva ranije uspe da izađe iz nasilnog odnosa to su posledice manje. Nasilje je trauma, a traumatska iskustva ostavljaju posledice kao što je postraumatski stresni poremećaj, depresija, anksioznost, gubitak samopouzdanja, osećaja gubitka identiteta, povlačenje i apatija, poremećaji režima ishrane i spavanja i razne druge posledice koje govore o tome da je mentalno zdravlje ugroženo. Zato je jako važno da kada se žrtva obrati za pomoć i podršku da joj verujemo i da joj pošaljemo poruku da nije ona odgovorna niti kriva za nasilje koje doživljava i da je osnažimo da započne život bez nasilja - navodi koordinatorka.

Nasilje se ne zaustavlja samo od sebe

Žrtve često imaju nadu da će se počinilac promeniti ili da ako nešto urade da će biti drugačije što je jedan od razloga zašto ostaju u nasilnom odnosu, ali nasilje se ne zaustavlja samo od sebe, počinilac ne menja uverenja koja su u osnovi nasilja sam od sebe i žrtve niti mogu niti su odgovorne da zaustavljaju nasilje.

- Za nasilje je odgovoran onaj ko nasilje čini, tako da žrtva ne može da utiče da se neko promeni jer definicija nasilja uključuje da je nasilje svestan i nameran čin. Razgovor ne pomaže u tom kontekstu. Postoje profesionalci koji sprovode psihosocijalne tretmane za počinioce nasilja u porodici, ali nažalost sistemski se još uvek ne prepoznaje vrednost ovih tretmana da bi bili implementirani kao redovne socijalne zaštite. Za žrtve je ključno da to razumeju, shvate da su u bezbednosnom riziku i potraže pomoć - navodi Ivana Perić.

Kako navodi, SOS ženskom centru se obraćaju i muškarci, ali ne kao žrtve nasilja.

- Muškarci nam se obraćaju u 10-15% slučajeva, ali najčešće, u 90%, zbog toga što žele da se informišu kako da pomognu svojoj majci, sestri, rođaci, prijateljici, komšinici koja trpi nasilje ili da saznaju kako da prijave nasilje. U malom broju slučaja nam se obraćaju jer su oni žrtve nasilja - kaže ona.

Kako napominje, SOS centar ima i savetovalište za mlade koje je razvijeno tokom 2020-te godine, a osnovano 2019-te. Savetovalište za mlade pruža psihološku podršku mladima oba pola u cilju unapređenja i očuvanja mentalnog zdravlja.

- Mladi sve više prepoznaju važnost brige o mentalnom zdravlju. Iako nam se i za ove usluge javljaju više devojke, oko 20% korisnika jesu mladi muškarci - objašnjava Ivana Perić.

Škola partnerskih odnosa

SOS ženski centar je tokom septembra održao Školu partnerskih odnosa za mlade oba pola od 18 do 30 godina. Cilj škole bilo je povećati znanje i veštine mladih za rast i razvoj u partnerskim vezama, aktivno učešće u kvalitetnim vezama, uočavanje važnosti kreiranja kvalitetnih partnerskih odnosa i prepoznavanje segmenata koji tome doprinose, izlazak iz štetnih veza i pravovremeno prepoznavanje signala nasilja u vezima.

Kroz ovu školu polaznici se bave kulturom nenasilja, asertivnošću, afektivnim vezivanjem i emotivnom pismenošću na interaktivan način. Teme su bile: Kakve odnose kreiramo?, "Once upon a time" - Da li su živeli srećno do kraja života?, Ljubav preko žice - Online dating, Da se podsetimo - "Šta to beše ljubav?, Online dating sa osvrtom na izazove i rizike.

(Telegraf.rs)