3 priče o migrantima u Srbiji, gde je istina? Od beskućnika koji je sad uspešan do zavisnika iz Maroka s nožem

Oni koji rade s migrantima nezvanično su nam otkrili i stvari o kojima se ćuti

Sto ljudi - sto ćudi. Ova izreka naročito važi kada je reč o migrantima. Teško ih je staviti u kalup i reći oni su dobri ili oni su loši. Oni su samo ljudi i kao kod svih drugih, i među njima ima raznih priča, sudbina, ljubavi, smrti.

Preporučujemo

U Srbiji su se u proteklom periodu pojavile tri potpuno različite priče o migrantima i podsetile nas da stvari ne treba posmatrati crno-belo. Da, i među migrantima, kao i među svima nama, ima svega i svakoga. Trenutno im je zajednička samo jedna stvar - većina i dalje ne želi da ostane u Srbiji.

Spavao je na parkingu, bez ćebeta. Prvo je naučio da pravi roštilj, sad radi kao prevodilac  

Zato su retki oni koji će poput Džafara (32) život nastaviti ovde. Zapravo, ni Džafar to nije želeo. Dugo je pokušavao da pređe mađarsku i rumunsku granicu, živeo je kao beskućnik i spavao na parkinzima, nekad čak nije imao ni ćebe. Posle mnogo neuspelih pokušaja da ode, odlučio je da nauči srpski jezik i nađe posao.

- Težak život na ulici me je na to naterao. Nisam znao šta je roštilj. Naučio sam to, radio sam, učio jezik ... - ispričao je nedavno Džafar koji svojom pojavom i rečnikom ostavlja utisak fine, odmerene i kulturne osobe.

I ne, nije odustao od svog sna da živi u Austriji, ali trenutno radi kao prevodilac u Srbiji i pomaže drugim migrantima u razgovorima sa policijom i lekarima. Ovo nije propaganda i zato ćemo se odmah ograditi - nisu svi migranti fini i pošteni kao Džafar. Njegova priča je jedinstvena i potpuno različuita od druge dve koje su se u gotovo isto vreme pojavile u javnosti.

"Uzmi štanglu i otvori im glave! Tako treba sa tim gov*ima"

Druga priča je, nažalost, i priča o nama. Nepoznat muškarac nedavno je u autobusu 860 (Beograd-Obrenovac) izbacio na desetine migranata iz prevoza uzvikujući "Raus, napolje!"

Osim toga što čovek nije kontrolor i tretira migrante kao "nižu rasu", takođe zabrinjavaju i komentari ispod snimka.

"Tako treba sa tim gov*ima. Kada bi smo mi tako išli kod njih bez karata odmah bi nas ubili."

"Prvo sam pomislio da je kontrolor, i hteo da prospem hejt, ali lik je potencijalno spasao nekog od džeparenja."

"Svakome po ćušku pri izlasku sledeći put."

"Uzmi štanglu i otvori im glave".

Za razliku od prve priče, koja je retka, jer će retko koji migrant pristati da ostane u Srbiji i odrekne se puta u razvijenije zemlje Evrope, druga priča je česta. A zašto?

Zato što se, prirodno, plašimo onoga o čemu ne znamo ništa. A mnogi o njima i njihovoj izbegličkoj ruti znaju samo ono što serviraju desničarske grupe i organizacije koje nam šalju poruke da će nas migranti silovati, opljačkati, pretući i ubiti. Samo zastanite i setite se jednog ovakvog slučaja koji lično znate, a ne koji vam je prepričao čika Mile, što je čuo od Ljube majstora i tetke Rajke.

Pre nego što navedemo šta su nam otkrili ljudi koji rade s migrantima, kratko ćemo se osvrnuti i na treću priču. Reč je onima koji se nisu prilagodili Srbiji, i teško da to i mogu, ali koji dok su ovde nailaze na razumevanje i podršku. Tako su migranti koji borave u Centru za azil u Tutinu imali priliku da probaju novopazarske specijalitete, u okviru projekta "Kultura je bogatstvo, prihvati razliku".

Istina je negde na sredini - ovo je tamnija strana priče 

Struktura migranata koji stižu u Srbiji tokom godina je sve lošija, činjenica je koju oni koji rade s njima ne smeju naglas da kažu. Migranti koji su visoko obrazovani, kao i porodice sa decom, uglavnom su otišli još u prvom talasu, u periodu između 2008. i 2016. godine, navodi izvor Telegrafa upućen u migracije.

U kasnijim talasima, a naročito sada, dolaze uglavnom samci i manje obrazovani ljudi, pa i oni sumnjive prošlosti. Najviše problema prave migranti koji dolaze iz Maroka, Alžira, Tunisa i Libije. Nije retko da ih zaposleni u kampovima zateknu sa noževima i narkoticima.

Ipak, incidenti uglavnom ostaju unutar zidova kampa i migranti se sukobljavaju isključivo međusobno, a nikad sa našim stanovništvom.

- Oni i dalje ne žele da ostanu u Srbiji i dovoljno su pametni da ne čine stvari koje bi njihov boravak ovde dodatno produžile. Naravno, to što ima problematičnih, ne znači ni da nam samo dolaze kriminalci i zavisnici. Među samcima i dalje ima finih ljudi. Migranti su, kao i svi mi, različiti i svako je priča za sebe - otkrivaju nam u jednom kampu.

Prihvatanje migranata postoji više na individualnom nivou, od strane pojedinaca i humanitarnih organizacija. Kao društvo ih prihvatamo slabo i loše, dodaje naš sagovornik.

- Pre će se desiti da migranta isprebija pripadnik neke desničarske organizacije, nego što će se desiti da migrant na ulici napadne nekog našeg stanovnika - tvrdi izvor Telegrafa.

(Telegraf.rs)