Postkovid sindrom pogađa i decu u Srbiji, može da traje do 6 meseci: Broj bolesnih nije zanemarljiv

*Produženi kovid samim duži vremenski period onesposobljava decu, još nije opisano da li ostalja trajne posledice, ali se one ne isključuju *Stručnjaci apeluju da se vakcinišu deca od 12 godina, pa naviše

Postkovid, iliti produženi kovid ne pogađa samo starije obolele od korona virusa, već i decu kod kojih traje i do 6 meseci, a kako stručnjaci navode za Telegraf.rs on se manifestuje brojnim simptomima. Još se ne zna procentualno koliko dece pogađa, u Americi je taj postotak oko 11 odsto kaže za Telegraf.rs prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Uduženja pedijatara Srbije, koji ukazuje da se produženi kovid može javiti kako kod dece sa teškim i srednjim oblikom korona virusa, ali i kod onih koji su imali lakši oblik, pa čak i asimptomatski. 

Preporučujemo

Profesor Konstantinidis kaže za Telegraf.rs da je produženi kovid bolest koja može da traje i po 6 meseci.

- Za produženi kovid se znalo da se javlja kod odraslih, a pošto je relativno mali broj dece bio oboleo, relativno je i malo vremena prošlo, pa sa onim klasičnim vuhanskim sojem to nije bilo ni registrovano u nekom značajnijem obimu. Sada se taj produženi kovid registruje i kod vuhanskih sojeva, a i kod delta soja, koji već traje toliko dugo da se može reći da je to produženi kovid kod dece. Delta soj, istina, nije prisutan kod nas 6 meseci, ali produženi kovid može da traje dva, tri pa do 6 meseci - objašnjava prof. dr Konstantinidis za na portal.

Prema njegovim rečima, produženi kovid samim tim duži vremenski period onesposobljava decu.

- S tim da to nije klinička slika koja je životno ugrožava, ali dovodi do poremećaja koncentracije, pažnje, osećaja slabosti, malaksalosti, osećaja lupanja srca, da ne mogu da dišu, otežano disanje... To je opšta simptomatologija. To su stanja koja se u adolescenciji, inače, javljaju, pa je teško napraviti diferencijalnu dijagnozu u odnosu na neka stanja koja su vezana za odrastanja. Adolescenti često imaju to lupanje srca, osećaj da teško dišu, neraspoloženje, malaksalost, posebno što se taj produženi kovid može javiti i nakon blagih i asimptomatskih oblika, tako da se to ponekad ne poveže odmah sa kovidom - objašnjava prof. dr Konstantinidis za Telegraf.rs.

Kao što reče, nema pravila koga postkovid pogađa.

- On se navodi u preporuci Evropske akademije za pedijatriju pored onog multisistemskog inflamorotonog odgovora. Pored tog teškog oblika kovida, produženi kovid je jedan od osnovnih razloga potrebe vakcinacije grupe od 12 godina pa naviše. Izbio je u prvi plan kao indikacija i kao razlog za vakcinaciju - ističe prof. Konstantinidis i dodaje da procentualno nije mali postotak dece koji pogađa produženi kovid:

- U Americi, koja definitivno ima nabolju statistiku, taj postotak je 11 odsto. Možemo reći od 10 do 13 odsto, a to uopšte nije tako malo.

Ne isključuje se mogućnost trajnih posledica

Na pitanje da li on ostavlja trajne posledice, kaže da za sada nema saznanja da li ih ostavlja trajno na nekom organu ili organskom sistemu, tačnije da nije opisano, ali da se ta mogućnost ne isključuje. 

- Vreme će pokazati da li će kao i kod odraslih on ostavljati neke posledice, bilo na srcu, bili na centralnom nervnom sistemu. Za sada to kod dece nije opisano ali ne može se ni to isključiti. Kao što ostaju posle sistemskog inflamotornog sindroma, nije isključeno ni da će produženi kovid ostaviti neke posledice i upravo zbog toga treba vakcinisati decu, jer i blagi i srednje blagi i asimtomatski oblici mogu dovesti do produženog kovida - napominje prof. Konstantinidis.

Ne mešati upalu srčanog mišića sa poskovidom

Profesor dr Vladislav Vukomanović, specijalista pedijatrije i kardiologije i zamenik diektora na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" objašnjava da ne treba mešati upalu srčanog mišića sa postkovidom. 

- Upala srčanog mišića se javlja kod multisistemskog inflamorotnog sindroma, to je najteža forma bolesti korona virusa kod koje dolazi do upale srčanog mišića, pa se primenjuju različiti lekovi. Postkovid je udružen sa nekim drugim smetnjama - poremećajem spavanja, koncentracije, bolova u mišićima, zamaranjem, ne mogu da se popnu uz stepenice, imaju neodređene bolove u grudima... To su neki postkovid simptomi koji mogu da traju i do 6 meseci. Istine radi, sve to nije ispitano da li se baš radi o postkovid ili je drugo propratno stanje, jer adolescenti  ne idu u školu regularno, odvojeni su, možda tu ima i psihogenog elementa, ali to je ono što se zove postkovid - kaže prof. dr Vukomanović za Telegraf.rs.

Dve bebe na Institutu za majku i dete 

Na Institutu za majku i dete u Beogradu se zbrinjavaju deca obolela od korona virusa. Trenutno ih je, kako navodi prof. dr Vukomanović, u kovid odeljenju četvoro, petoro:

- Tu su i dva novorođenčeta, od pozitivnih majki, ali su sva deca dopbrog opšteg stanja. 

Državni sekretar u Ministarstvu zdralja Mirsad Đerlek kaže za Telegraf.rs da sve ovo govori da treba više razgovarati sa roditeljima da je jako važno vakcinisati decu od 12 do 16 godina.

- Jer, delta soj napada nevakcinisane i mlade. A, sa druge strane, tek negde oko 5.000 dece je primilo vakcinu. To je vrlo mali broj. Ako se 42, 43 odsto odraslih nije odlučilo za prvu i drugu dozu, očigledno je da nema ko decu da posavetuje da treba da prime vakcinu. Mislim da bi taj fenomen grudve snega bio srušen kada bi neko svoju decu vakcinisao, video da je se u redu, da su vakcne bezbedne, pa to isto preporučio prijateljima. I ako doktori kažu da broj dece sa upalom srčanog mišića i postkovidom nije zanemarljiv,  to je upozoravajuće za sve nas. Jasno je da je kovid ozbiljna bolest, koja može da ostavi ozbiljne posledice, posebno kada se radi o srčanom mišiću.

Ne treba nikako zaboraviti da je Srbija u toku ove epidemije izgubila i decu. Naša zemlja je zauzela neslavno mesto kada nam je od posledica korona virusa u aprilu preminula beba od svega 9 dana iz Kragujevca. Ona je imala citokisnku oluju i razvila simptome kao odrasli. Doktori u Kragujevcu i u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj učinili sve da je spasu ali je kovid bio jači.

Prošle godine, lekari u Nišu nadljudski su se borili su se za bebu iz Vranja, kojoj je, nažalost, majka umrla od posledica korona virusa. Na sreću hrabri dečačić, rođen u 26. nedelji trudnoće, skinut je sa respiratora na kojem je bio 25 dana nakon rođenja. 

(Telegraf.rs)