2.700 učitelja i nastavnika višak: U osnovnim i srednjim školama određeni prekobrojni prosvetari

Sa druge strane, godišnje samo u penziju ode između dve hiljade i tri hiljade prosvetara i na njihova mesta mora neko da dođe

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji višak je 2.700 učitelja i nastavnika. Od toga je tehnološkim viškom proglašeno 148 prosvetara sa punom radnom normom, a među njima je najviše učitelja, i to 19, dok je bez posla ostalo i 11 nastavnika praktične nastave, pišu Novosti. 

Preporučujemo

Ostali su po nekoliko nastavnika iz srednjih stručnih škola, kao što su kožarske, dizajnerske, grafičke, građevinske...

Ovo pokazuju podaci Unije sindikata prosvetnih radnika, a kako je rekao Dobrivoje Marjanović, većina prosvetara koji su ostali bez posla zapošljava se u drugim školama u kojima ima upražnjenih radnih mesta.

Listu slobodnih mesta objavilo je Ministarstvo prosvete, a nastavnici koji su tehnološki višak u svojoj školi konkurišu za posao u drugoj obrazovnoj ustanovi u kojoj je upražnjeno "njihovo" mesto. Oni imaju prednost u odnosu na kolege koje tu već predaju, ali su zaposleni na određeno vreme.

Jedna od mogućnosti je, napominje Marjanović, da nastavnik koji je tehnološki višak bude raspoređen na rad u bibiloteku, ili neko drugo mesto u svojoj školi. Prosvetari koji ne nađu novi posao u narednih godinu dana primaće 65 odsto od plate ako su pre gubitka posla imali punu normu. Ukoliko se ne zaposli i definitivno ostane tehnološki višak, dobija otpremninu.

- Ti nastavnici uglavnom se rasporede na upražnjena radna mesta - kaže Marjanović:

- Godišnje samo u penziju ode između dve hiljade i tri hiljade prosvetara i na njihova mesta mora neko da dođe.

Od 2015. godine tako je raspoređeno oko 25.000 nastavnika, prošle školske godine preuzeto je 2.115 prosvetara, dok je od 2015. do 2020. godišnje preuzimano oko 2.500 njih.

Marjanović ističe i da je oko 11.000 nastavnika koji su radili na određeno udomljeno, dobili su stalan posao i ušli u sistem. Podseća da njihovo zapošljavanje išlo po fazama, pa je tako sada na redu peta faza, odnosno nastavnici koji su počeli da rade 2018. godine na određeno vreme.

- Tu inicijativu uputili smo Ministarstvu prosvete i verujem da će biti realizovana - kaže Marjanović.

Sindikati kao rešenje predlažu smanjenje broja učenika po odeljenju, što bi, kako kažu, uposlilo nastavnike koji ostaju bez posla. Po njihovom mišljenju, gornja granica za broj učenika u odeljenju trebalo bi da bude 20, a sada ih ima i više od 30.

(Telegraf.rs)