Dr Tiodorović: Za 44 godine karijere, nije mi se desilo da neka pandemija traje duže od 3 meseca

- Gde god da imamo onaj deo nevakcinisanih, virus će se tu održavati i što je najgore on će tu mutirati. Znači, dobijaće nove forme, nove sojeve - kaže profesor Tiodorović

Gde god ima onaj deo nevakcinisanih, virus će se tu održavati, pa je vrlo teško prognozirati kako će dalje teći epidemijska situacija sa korona virusom, kaže epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović.

Preporučujemo

Profesor kaže da sve zavisi od nas samih, te kako mi budemo dopustili virusu tako će se ponašati, a toliko i opstati.

- To je najteže moguće pitanje, jer ne zavisi samo od virusa, nego zavisi i od ljudske populacije, i kod nas i u Evropi i u svetu. Gde god da imamo onaj deo nevakcinisanih, virus će se tu održavati i što je najgore on će tu mutirati. Znači, dobijaće nove forme, nove sojeve. Vrlo je teško prognozirati, može se samo reći da ako budemo sprovodili mere koje su predviđene i koje se koriste u savremenom svetu, ako budemo postigli 75, 80 odsto vakcinacije, onda ćemo imati apsolutno šanse da budemo u kontrolisanoj situaciji. U najboljem slučaju, to bi bilo negde do polovine sledeće godine, ali s velikim oprezom to kažem, zbog ovog negativnog iskustva koje imamo zbog vakcinacije, i posebno nepridržavanja mera - rekao je profesor Tiodorović za Blic.

Ljudi moraju da shvate, dodaje epidemiolog, da što bude veći obuhvat vakcinacije, što više budemo poštovali mere, to ćemo se pre vratiti u normalu i uspeti da virus iskontrolišemo.

- Najbolja varijanta je da budemo kao ove zemlje koje su uspele da visokim obuhvatom eliminišu potrebe za merama, a to znači kao Švedska, Danska, Velika Britanija, Španija… To je najbolja varijanta i to je najbolji uzor, i to bismo mogli da ostvarimo. A najgora varijanta je da sve pustimo prirodnom procesu, koji podrazumeva prirodno prokužavanje, oboljevanje, umiranje… što bi imalo za posledicu ogromnu cenu. To bi bilo toliko dramatično… Taj prirodni proces bi mogao da se završi kod nas za šest do osam meseci, ali bi zato uz postojanje osetljivih delova populacije u Evropi i svetu mogao da se ponavlja i to je ono najgore. Posmatrano na mikroplanu, šta vredi da Beograd sprovede vakcinaciju u velikom obimu i poštuje mere, ili Niš ili Novi Sad, a da to ne bude u svim delovima Srbije, dakle u ovome je potrebno delovati zajednički - objašnjava profesor Tiodorović.

Plaši me odnos prema bolesti

Kako dodaje profesor Tiodorović, za 44 godine karijere nikada mu se se nije desilo da neka epidemija, pandemija traje duže od tri meseca.

- Ovo traje predugo i utiče strahovito i na socijalnu i na psihološku stabilnost, na pojedinca i šire. Iznenadilo me što je ovo personalizovana bolest. Kod nekoga prođe lagano, sa lakšom terapijom, a kod drugog se ispolji kao teško oboljenje i dobijemo fatalni ishod. Plaši me produžetak, odnos prema bolesti od strane populacije i individualno i kolektivno, plaši me održavanje bolesti zahvaljujući takvom odnosu. Potrebno je da virus što pre stavimo pod kontrolu i živimo normalno, a imamo mehanizam, a to je vakcinacija - zaključuje epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović.

(Telegraf.rs)