Izveštaj o bolovanju više ne sadrži šifru bolesti: Niko osim lekara ne zna protiv čega se borite

U aprilu je počeo da važi Pravilnik koji je šifru bolesti odnosno dijagnozu na obrascu OZ6 - doznakama za bolovanje, stavio van snage

Srbija konačno ima pravilnik, zbog kojih niko osim doktora ne može da zna dijagnozu pacijenta, čak ni njegov šef kada otvara bolovanje. Od aprila ove godine počeo je da važi Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite, po kojem se u doznakama o bolovanju više ne unosi šifra bolesti, što je godinama bio predmet oprečnih stavova.

Preporučujemo

Usvajanjem ovog Pravilnika, prestao je da važi Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. S obzirom na to da novi Pravilnik ne propisuje dijagnozu, to znači da obrazac o bolovanju više nije u suprotnosti sa Zakonom o pravima pacijenata, koji, narodski rečeno kaže da zdravstveni radnik ne sme da odaje podatke o osiguraniku.

Novi Pravilnik, u članu 9, koji se tiče Izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, definisao je koje podatke on treba da sadrži. A nju čine podaci o jedinstvenom identifikatoru uputa, matičnom broju zdravstvene ustanove i  osiguranom licu.

Kada je reč o osiguranom licu, odnosno pacijentu, izveštaj treba da sadrži ime i prezime, datum rođenja, pol, jedinstveni matični broj građana, evidencioni broj za strane državljane, lični broj osiguranog lica (LBO), posao koji obavlja, naziv poslodavca, matični broj i PIB poslodavca, adresu stanovanja (mesto, ulica i broj).

Kao uzrok privremene sprečenosti za rad navode se neki od sledećih razloga - bolest, mera obavezne izolacije, pratilac, bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, davalac organa, ćelija i tkiva, povreda na radu, povreda van rada, profesionalna bolest, nega deteta do tri godine, nega deteta preko tri godine, nega drugog obolelog člana, nega deteta do 18 godina, porodiljsko odsustvo, da li je bolest ili povredu prouzrokovalo treće lice (da/ne), da li je recidiv (da/ne)...

Izveštaj, između ostalog, treba da sadrži i podatke o danima privremene sprečenosti za rad - prvi i poslednji dan privremene sprečenosti, i ukupan broj radnih dana privremene sprečenosti za rad, zatim ocenu lekarske komisije...

Po prethodnom Pravilniku, doznake koje, razume se popunjava lekar opšte prakse, morale su da imaju dijagnozu bolesti po MKB 10.

- Obrazac izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad - Doznake propisan je Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sastavni deo izveštaja je i dijagnoza bolesti po MKB 10 koja je razlog privremene sprečenosti za rad - objasnili su za Telegraf.rs ranije iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Tako se desilo da je jednoj našoj čitateljki, koja je imala šizofreniju, dijagnoza stajala u izveštaju za bolovanje, pa joj se osim zbog susreta sa ovim stanjem, svet srušio i kada su na poslu počeli da je zovu "ludača".

Na jednom poslu je dobila otkaz...

- Život mi se okrenuo naglavačke. Izgubila sam veru u ljude a strah da neću moći sama sebe da izdržavam budio me je noću. Nisam se plašila da neću moći da obavljam posao već da mi ga niko neće dati zbog moje dijagnoze. A onda sam shvatila da je to lična stvar i da niko ne mora i ne treba da zna da sam bolesna - pričala je svojevremeno J. R. (36) iz Beograda.

Šta piše u Zakonu o pravima pacijenata 

I, zaista, prema Zakona o pravima pacijenata, pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, kojem je zabranjeno da saopšti drugim licima.

Članu 1 dela ovog Zakona koji se tiče Prava na privatnost u poverljivost jasno piše:

- Pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini - navodi se u ovom Zakonu i dodaje:

- Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima lične informacije iz stava 1. ovog člana.

S obzirom na to da je snazi novi Pravilnik, to znači da izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad više nije u suprtonosti sa Zakonom o pravima pacijenata.

Prošle godine 140.000 bilo sprečeno da radi duže od 30 dana

Inače, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prošle, 2020. godine više je ljudi bilo na bolovanju dužem od 30 dana u odnosu na 2019. godinu ali da su u odnosu na tu godinu prošle ipak, kraće odsustvovali.

- U toku 2020. godine oko 140.000 osiguranika je bilo privremeno sprečeno za rad duže od 30 dana. Imajući u vidu da je u 2019. godini na bolovanju bilo oko 120.000 osiguranika, dolazimo do podatka da je oko 20.000 osiguranika više bilo na bolovanju u 2020. godini, odnosno da je broj obolelih koji su bili na bolovanju u 2020. godini za 16 odsto veći nego u 2019. godini. Prosečna dužina bolovanja za koje je naknadu zarade isplatio RFZO u 2020. godini je 75 dana, odnosno četiri dana kraće nego u 2019. godini - rekli su za Telegraf.rs u Fondu zdravstva.

A, s obzirom na to da je u toku epidemija korona virusa, na pitanje da li kovid 19 bio najčešći razlog odsustvovanja sa posla, dobili smo odgovor da nije ova pošast bila najčešći razlog.

- Kovid 19 nije bio najčešći razlog bolovanja dužeg od 30 dana. Najčešći razlozi za bolovanja duža od 30 dana u 2020. godini su isti kao i u 2019. godini, i to povrede - odsto, bolesti mišićno-koštanog sistema - 13 odsto, tumori - 12 odsto, bolesti sistema krvotoka - 7 odsto, i duševni poremećaji - 6 odsto. U 2020. godini zbog zaraznih bolesti 2,4 odsto osiguranika je bilo na bolovanju dužem od 30 dana - navode u RFZO.

(Telegraf.rs)