Vojvođani žedni pijaće vode: U Temerinu je prisustvo arsena, najteža situacija u Zrenjaninu

Gradovi u Vojvodini imaju problema sa vodom

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut'' u 2020. godini najlošiju vodu u Srbiji piju građani Vojvodine, gde je od kontrolisana 43 javna vodovoda ispravno svega 12, odnosno 27,9 odsto.

Preporučujemo

Među gradovima i opštinama 100 odsto neispravnu vodu imaju Temerin i Ada, 96 odsto je u Crvenki, a već od ranije je poznato da je voda zabranjena za piće u Zrenjaninu, Kikindi, ali i mnogim drugim vojvođanskim mestima, prenosi Tanjug.

Meštani Temerina znaju da voda iz gradskog vodovoda nije za piće i uglavnom je kupuju u prodavnicama, a ima i onih koji koriste vodu iz arterske česme koju mnogi smatraju lekovitom.

Osnovni problem vode u Temerinu je prisustvo arsena, ali u Javno-komunalnom preduzeću "Temerin" kažu da ne treba širiti paniku i da voda nije otrovna.

Direktor JKP "Temerin" Željko Džakula izjavio je da je SZO smanjila 1993. dozvoljeni nivo arsena sa 0,05 na 0,01 miligram u litru, pa je voda u Temerinu koja je ranije bila ispravna, od 2003. zabranjena za piće, ali je oko granice.

- Ali mi pokušavamo da rešimo višedecenijski problem građana i zahvaljujući pomoći Pokrajinske vlade koja nam je odobrila određena sredstva, počeli smo za izradom idejnog projekta i odabir tehnologije za fabriku vode. To bi trebalo da završimo do januara 2022. A nadam se za nekoliko godina i ceo projekat fabriku vode na 4 hektara površine - rekao je Džakula.

Problem sa arsenom imaju i druge opštine u severnoj pokrajini, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, i to naročizo u delu Banata gde je voda ima i boju, drugačiji miris i ukus.

- Kriterijum ispravnosti vode za piće nije samo da je ona bez boje, mirisa i ukusa, jer materije koje to mogu promeniti često budu u količinama koje nisu opasne po zdravlje, a opasni elementi, poput arsena, mogu biti u vodi koja je bistra i na izgled sasvim čista - rekla je Nataša Dragić, specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Prema istraživanju beogradskog Instituta za javno zdravlje Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut'' nije samo arsen problem više od dve trećine vojvođanskih vodovoda.

- Ovde je bilo Panonsko more, pa voda negde sadrži i visoke koncentracije soli, natrijuma i magnezijuma, kao i produkte raspada organskih materija. Međutim, i ljudi su odgovorni za zagađenje. Najpre prskanjem useva i đubrenjem, u Vojvodini je poljoprivreda decenijama prioritet, a sve to odlazi i zemlju. Takođe i otpadne i fekalne vode otiču ispod površine i zagađuju one prve zahvate za snabdevanje - smatra dr Srđan Rončević, profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Osim Temerina najteža situacija sa vodosnabdevanjem je u Zrenjaninu gde je grad tužio investitora koji nije uspeo da ispuni uslove iz ugovora i građanima isporuči ispravnu vodu za piće.

Situacija je loša i u Kikindi gde se posle skoro pola veka, počelo sa izgradnjom postrojenja koje će biti završeno za dve i po godine, a ukupna vrednost ovog najvećeg kapitalnog projekta na severu Banata je 11,4 miliona evra.

(Telegraf.rs)