"Više ne možemo na bazen pa se kupamo u kadi": Ovako đaci pišu pismene, profesori uvode nova pravila

Pismeni zadaci ubuduće bi mogli da se pišu i kao dnevnik, biografija, intervju, reportaža, pa čak i motivaciono pismo

"Došla je hladna jesen. Više ne možemo da idemo na bazen da se kupamo, sada se kupamo samo u kadi."

Preporučujemo

"Zdravo, ja sam Nemanja i pisaću Vam o svom kućnom ljubimcu Lakiju".

Ovako osnovci sve češće započinju i završavaju svoje sastave, otkriva nam profesor srpskog jezika Saša Čorboloković.

On i njegova koleginica Marija Zaputil rešili su da iniciraju malu promenu, pa su kao nastavnici i članovi Društva za srpski jezik i književnost Srbije predložili da se pismeni zadaci ubuduće pišu i kao dnevnik, prikaz dela, biografija, intervju, reportaža, tekst s argumentacijom, pa čak i motivaciono pismo, sve u cilju da se deca funkcionalno opismene, ohrabre i motivišu.

- Naša osnovna ideja nije da se ukine postojeći način pisanja pismenih zadataka, već da se uz to uvedu i neki novi oblici koji prate sadašnje vreme i uopšte savremene tokove obrazovanja (motivaciono pismo, rezime, esejski odgovori na pitanja, slični poslednjem pitanju na Završnom ispitu...). Naravno da nisu svi predloženi oblici primereni svim uzrastima. Nastavnik će sam proceniti šta će od ponuđenog još primenjivati shodno uzrastu, ali vrlo često i samom konkretnom odeljenju - objašnjava za Telegraf.rs Saša Čorboloković.

Tako bi đaci već u osnovnoj školi naučili kako obrazložiti argumente i kako, umesto fraza, iskreno opisati svoja osećanja.

Saša je svojevremeno primere školskih bisera sročio u istoimenu knjigu, a biseri su i narednih godina nastavili da se nižu.

„Ja mislim da ovakva jesen neće biti u narednih milion godina".

(Jesen u meni i oko mene)

„Kad su mi kupili kućnog ljubimca, trčao je kao nov".

(Moj kućni ljubimac)

Iako su ovi primeri sakupljani godinama, neki su čak vrlo simpatični, krajnje je vreme da se nešto preduzme i promeni i u izboru tema, ali i u oblicima izražavanja koji će se u praksi primenjivati.

- Danas preovladava stereotip, uglavnom su to manje-više iste teme iz gradiva i slobodne teme. Deca sve više prepisuju sa interneta, sve više im sastave pišu drugi: drugovi, drugarice, poznanici..., te sve ovo dovodi i do problema kada je vrednovanje pismenog zadatka u pitanju. Iskustvo i praksa pokazuju da 90 odsto nastavnika daje pismeni zadatak u književnoumetničkom stilu, a mi smo se zapitali da li možemo nešto da preduzmemo. Saznali smo da se mali broj nastavnika opredeljuje za druge funkcionalne stilove.

Da bismo izbegli ukalupljenost, motivisali đake, pomogli im da se funkcionalno opismene i da razvijaju kritičko mišljenje, da razlikuju bitno od nebitnog, predložili smo da se pismeni sastavi pišu i kroz naučni stil, administrativni i publicistički – objašnjava Marija Zaputil.

Marija i Saša su na ovu temu objavili rad „Pismeni zadatak u savremenoj nastavi srpskog jezika i književnosti“ u stručnom časopisu „Književnost i jezik" u izdanju Društva za srpski jezik i književnost Srbije, a sada sprovode anketu među nastavnicima, posle čega će uputiti i zvaničan zahtev Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da ovaj predlog uđe u Program nastave i učenja.

(Telegraf.rs)