Pljušte osude na račun onih koji sa 34 godine žive s roditeljima: Nesposobni su, razmaženi, samoživi

- Deca se od malih nogu uče da budu lenja i neradnici - jedan je od brojnih komentara osude

"Samo slabi i nesposobni ljudi uvek nađu opravdanje za svoje neuspehe", "Kad će ti nespsobni ljudi da odrastu i osamostale se, sazre", "Spominjete stanarine kako su skupe, svi u svetu imaju cimera ili cimere i tako smanjuju trošak, a i kod nas je to nekad bila praksa. Sad bi svi da budu gospoda i da žive sami u luksuzu"...

Preporučujemo

Ovako glase samo neki od brojnih komentara osude koji su se nizali jedan za drugim nakon vesti da u Srbiji čak 71,9 odsto mladih do 34 godine i dalje živi sa roditeljima. Dok su isti ti mladi pisali da su im plate male i da s njima ne bi mogli da pokriju stanarinu i račune, drugi su im odgovarali da samo traže izgovore da ne odu iz roditeljskog doma.

- Deca se od malih nogu uče da budu lenja i neradnici. Tipična rečenica "nećeš mi se mučiti za 30.000 dinara...." . Oooooogromna greška, neka se muči, neka nauči da štedi, treba i zaslužiti veće novce trudom i učenjem posla - napisao je jedan od čitalaca, a drugi je pitao: "Je l to nešto ružno živeti u krugu porodice".

Drugi su naveli da ni sa 700 evra platom ne mogu sami.

- Žive s roditeljima zato što sa 500, 700 evra plate ne može da se plaća stan, hrana, računi....Prosto - glasi odgovor onima koji napadaju.

Ali, oni nisu odustajali.

"Čekaš od tate da ti kupi jagode, krompir, patike"

- Nije služio vojsku, mama postavi, opere, ispegla, Da su plate male jesu. A 34 godine i čekaš penziju od tate da ti kupi jagode, krompir, patike, to je nenormalno. Ja sam podstanar u stambenom kreditu još malo. Tako da nisam čekao na tatu ni mamu da mi kupe, a znam da ne mogu. A radio sam sve i svašta i posla se ne stidim. Tako deco, što pre to bolje - poručio im je ovaj čitalac.

Drugi je bio oštriji: "Najkraće rečeno: Nesposobni, razmaženi, samoživi... Problem je u tome, a ne u nedostatku posla (posla ima za svakog ko hoće da radi) ili visokim zakupninama, jer su to samo izgovori,nego je ovde prosto to tako "normalno", a realno to je odraz nezrelosti i nedoraslosti da se neko osamostali, brine o se bi i rešava sve probleme bez mama i tata."

Ipak, bilo je i onih, mada u manjini, koji su se pitali šta je zapravo toliko sporno u životu u zajednici.

- Zato nam je tako, svaki komentar vam je odlazak od svojih zbog dinara. Svima vam je sve u parama. Sve ste pokupili od Engleza i Zapada. Ugledajte se na Istok gde cene familije, decu, roditelje i porodične vrednosti. Složna braća kuću grade - glasi jedan od takvih komentara.

Psiholozi ipak misle da je malo kome prijatno da i posle tridesete ostane da živi sa mamom i tatom. Kako je profesor psihologije Žarko Trebješanin naveo za Telegraf.rs, sigurno se mladi u drugim zemljama ne bi osamostaljivali već sa 20 godina da je to nešto što im nije potrebno. Ali, ako nemaju uslova da sa svojom platom podmire sve troškove i da im pritom ostane za neko putovanje i izlazak, mladi će produžiti zajednički život s roditeljima.

Stručnjaci ne poriču i da je to loše po psihu mladog čoveka, ali i celu porodicu, u kojoj se onda javljaju sukobi i disfunkcionalni odnosi.

Ako je suditi po komentarima, nešto je i do lične upornosti. Dosta njih opisalo je kako je već posle dvadesete otišlo iz roditeljske kuće i uspelo, ali su za taj uspeh bile potrebne godine i godine napornog rada, što je podrazumevalo i da su nekada imali tek toliko novca da plate samo ono najosnovnije. Možda to onima koji još žive sa mamom i tatom bude podstrek da bar pokušaju i da prvi put kroz život probaju sasvim sami.

(Telegraf.rs)