Patetičan je "neka loša osobina", a diskretno "neko skretanje": Rečnik đaka šokira nastavnike

Za 1702. godinu rekli su da je 17. vek, dok za "deliju" imaju samo jedno značenje - navijač Crvene Zvezde

Šaleći se s jednim učenikom, koji se žalio kako zbog čitanja lektire ne stiže da izađe i igra basket, rekla sam mu "ne budi patetičan", na šta je on uzvratio: "Nastavnice, šta Vam to sad znači? Je l to neka loša osobina".

Preporučujemo

Ovako mi je nedavno, poznanica koja predaje srpski jezik u jednoj beogradskoj srednjoj školi, prepričavala dogodovštine sa časa, koje se sve češće svode na to da đaci ne razumeju šta im govori. Slično je, dodaje, bilo i sa reči "diskretan". Učenica kojoj je to rekla, pogledala ju je zbunjeno i upitala: "Mislite direktan?"

"Patetično" i "diskretno" samo su neke od reči koje odrasli koriste u svakodnevnom govoru, ali ih deca, odrasla uz nove tehnologije, uopšte ne prepoznaju.

Svake godine na polaganju maternjeg jezika na maloj maturi đacima glavobolju zada po neka "književna" reč.

Prošle godine je to bila reč "krepka", a u godinama pre toga "kompromitovati", za šta su maturanti mahom bili ubeđeni da znači pohvaliti. Zadatak je glasio: "U našoj firmi kolega se kompromitovao sa nekom novom knjigom pesama". Mnogi od njih priznali su da su umesto "obrukati se" zaokružili "hvaliti se" ili "proslaviti".

Nastavnica srpskog jezika Žanka Stanić Mraković iz zemunske OŠ “Gornja Varoš” predaje 34 godine i kaže da je razlika između pređašnjih i današnjih generacija đaka ogromna.

- Nekada sam čitala božanstvene literarne radove, a danas peticom ocenim svaki pismeni zadatak koji je korektno napisan. Đaci ne povezuju misli, rečenice nekad nemaju tačku, samo zareze, a čak se i odlikašima dešava da ne razumeju neke osnovne reči. Sastave često počinju besmislenim rečenicama poput "kad sam ja jednog jutra ustao". Zato im od skoro govorim da preskoče uvod i odmah pišu razradu - priča nastavnica Žanka Stanić Mraković koja se susrela s tim da đaci ne znaju šta znači "realno" i "nerealno", "oskudno", dok su, priseća se, za 1702. godinu rekli da je 17. vek.

- Tehnika je sve uništila. Đaci ne čitaju, jer ne vole, dosadno im je. Navikli su da preko telefona i tableta brzo dolaze do informacija, nisu navikli da sede i listaju knjigu. Ranije mi se nikad nije dešavalo da đak prvo uzme da vidi koliko knjiga ima strana i onda kaže "jao, nastavnice, pa ovo je mnogo, ne mogu ja ovo sve da pročitam" - priča naša sagovornica.

Zato i ne čudi što su svi izrazi van svakodnevnog slenga za njih bauk.

Anketa profesorke Rajne Dragičević sa Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu pokazala je da se njeni dvanaestogodišnji učenici jedva sećaju leksike od pre godinu dana, pa neki misle da je "neimar" neki "čovek koji ne mari", "delija" da je "navijač Zvezde", a "jeres" da je "korov", jer su u udžbeniku istorije pročitali da se u Bosni "ukorenila jeres".

Za neke učenike "paša" je "lukavac", "otac", "deda" ili "pastir", a "rit" je "selo", "neko pusto mesto", "drveni most", "salaš", dok je "terzija" neki "težak čovek", a "toka" je "neko glup" ili "cipele".

Ipak, nastavnica srpskog jezika u OŠ "Branko Ćopić" u Beogradu Milica Bijelić upozorava da krivica nikako nije na đacima.

- Jeste, rečnik je postao oskudniji u odnosu na prethodne generacije, ali je isto tako postao trend da se u negativnom kontekstu priča o deci, a da se zanemari odgovornost roditelja, nastavnika i društva u celini. Problem je kompleksan. S jedne strane, tiče se nerazvijenih čitalačkih navika, jer se rečnik bogati čitanjem. Treba zajedno da dođemo do rešenja kako da podstaknemo mlade da zavole čitanje, bilo kroz takmičenja u besedništvu ili kampove u kojima bismo podsticali čitalačke navike. Naša deca nemaju samo problem da ne prepoznaju neke reči, već se dešava i da ih upotrebe na mestu koje ne odgovara značenju - objašnjava Bijelić.

(Telegraf.rs)