Silovane, a nekad same plaćaju dokaz: Ko treba da snosi troškove pregleda i kakav je put dokazivanja

- Žrtva bi pregled trebalo da uradi prvih 48 do eventualno 72 sata. Ako se pregled ne uradi u ovom roku, najčešće se dobija negativan nalaz - kaže prof. dr Slobodan Savić

U Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 70 silovanja, a određen broj ostaje u takozvanoj sivoj zoni. Takođe, određen broj silovanja se ne dokaže jer neretko žrtve kasno prijave ovo delo, samim tim i kasno odu na pregled, koji je jedan od dokaza a često se dešava i da same plate pregled koji je oko 6.000 dinara.To se dešava samo, kako objašnjavaju naši sagovornici, ukoliko žrtve nisu osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a zamenik Višeg javnog tužioca u Nišu i član Upravnog odbora Uduženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Andrija Ivić izričit je za Telegraf.rs da žene koje su silovane ne treba da snose troškove jer je teret dokazivanja na tužiocu.

Preporučujemo

Samo treba da se ohrabre da što pre prijave silovanje, i da se pregled obavi u roku od 48 do eventulano 72 sata.  

- Žene koje su silovane ne moraju da plaćaju pregled da bi nešto dokazale. Odmah da razjasnim, Zakonik o krivičnom postupku propisuje da je teret dokazivanja na tužiocu. Sledstveno tome, kako je za krivično delo silovanja predviđeno da se isto goni po službenoj dužnosti, to znači da tužilac prikuplja dokaze u saradnji sa policijom i da žrtva, to jest oštećena ovim krivičnim delom, nakon obraćanja policiji ili tužilaštvu dobija status oštećene.

- Samim tim, sve neophodne preglede koji su potrebni za dokazivanje ovog krivičnog dela, postupajući tužilac naređuje da se sprovedu o trošku tužilastva. Imajući u vidu da se radi o krivičnom delu koje je u nadležnosti Višeg tužilaštva, u sedištima istih ima nadležnih zdravstvenih ustanova koje su nadležne i stručne da obave preglede koji su neophodni - izričit je Ivić.

Da bi se ovo krivično delo dokazalo, kako napominje, vrlo je važno da ono bude što pre prijavljeno.

- Kad kažem što pre, neposredno nakon izvršenja krivičnog dela. Mora da se ohrabre oštećene da odmah nakon događaja odu u policiju i prijave silovanje. Nakon toga tužilaštvo, uz pomoć policije, preduzima dokazne radnje, i to pre svega pregled žrtve, razna veštačenja, i to veštačenje povreda žrtve i DNK veštačenje. Ovo je izuzetno bitno s obzirom na to što nakon proteka vremena pojedina veštačenja nisu u mogućnosti da se izvrše, a koja su, inače, vrlo bitna za dokazivanje ovog krivičnog dela.

- Takođe se vrši i ispitivanje svedoka, ukoliko ih ima, saslušanje osumnjičenog i druge dokazne radnje i zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja. Dakle, žrtva ne treba da dostavlja ništa. Kao što sam napred naveo, vrlo je važno da se ovo krivično delo što pre prijavi. Jer, nakon proteka vremena teže je da se obezbede i svedoci, ukoliko ih ima. Sve ovo, naravno, ne znači da ukoliko prođe dosta vremena, da je dokazivanje ovog krivičnog dela nemoguće, ali je dosta otežano - objašnjava Ivić.

Pregled u prvih 48 do eventualano 72 sata

Profesor dr Slobodan Savić, lekar specijalistu sudske medicine, stalni sudski veštak i redovni profesor na Medicinskom i Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu objašnjava za Telegraf.rs da bi pregled žrtva trebalo da uradi prvih 48 do eventualno 72 sata.  

- Što se tiče same sudske medicine potrebno je da uradi pregled celog tela i ginekološki pregled, i obavezno kompletna toksikološka analiza sa ciljem utvrđivanja prisustva alkohola, droge, dakle psihoaktivnih supstanci i u toku pregleda uzimanje bioloških uzoraka. Sve to se radi o trošku države. Istraga se vodi po službenoj dužnosti, što znači da žrtva ne nosi troškove.

- Pregled bi trebalo uraditi u prvih 48 do 72 sata. Posle toga i svi biološki tragovi nestaju i povrede ako su postojale. Često se ne mogu više videti. Ako se pregled ne uradi u ovom roku, najčešće se dobija negativan nalaz. Dakle, ovde je najbitnije što hitnije izvršiti pregled - objasnio je prof. dr Savić za naš portal.

Advokat Sarah El Sarag objašnjava da je vrlo bitno napomenuti da ukoliko odmah nakon silovanja, žrtva ode u specijalizovanu ustanovu, što može biti Urgentni centar, odnosno Dom zdravlja, na pregled lekara specijalista ginekologije i akušerstva, tada te troškove snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje, naravno ukoliko su osigurane.

- U slučaju da žrtve, iz straha od nasilnika, osude okoline ili nekog drugog razloga, ne odu na specijalistički pregled kako bi se utvrdile povrede, često se odlučuju da izvrše pregled u privatnim ustanovama, gde plaćaju specijalistički pregled, a jedan od razloga je i to što ne žele da im izveštaji o povredama prouzrokovane silovanjem ne stoje u zdravstvenom kartonu.

- Dakle, ukoliko odu kod izabranog lekara, ili u Urgentni centar, troškove snosi RFZO, pri čemu se dobija izveštaj lekara specijaliste ginekologije i akušerstva, kojom se konstatuju povrede koje su zadobijene seksualnim putem, nakon čega se obaveštava MUP - priča Sarah El Sarag za Telegraf.rs.

Dokazivanje "starog" silovanja

Na pitanje, koliko je teško dokazati staro silovanje, kaže da bi žrtva dokazala ovo delo, najpre je potrebno da joj lekar specijalista konstatuje povrede zadobijene silovanjem, ukoliko joj na odeći ostanu tragovi krvi, spermi, DNK koji nasilnik ostavi na odeći, kao i ako postoji krvi ili tragovi sperme. To treba sačuvati kao dokaz.

- U slučaju da je došlo do nasilnog silovanja, u razgovoru sa veštacima medicinske struke- specijalistima ginekologije i akušerstva, oni tvrde da u takvim slučajevima dolazi do pomeranja organa kojim se može konstatovati i nakon proteka vremena kada je izvršeno silovanje, upoređujući medicinsku dokumentaciju pre i nakon silovanja.

- S druge strane veštak medicinske struke neuropsihijatar utvrđuje stepen i vrstu pretrpljenog stresa, bola i traume, kao i stepen posledica koje je silovanje ostavilo na žrtvu, bilo da se to dogodilo u kratkom vremenskom razmaku ili su se nakon dugo vremena posledice duboko ukorenile kod žrtve. Preporuka je da se žrtve odmah pregledaju. Zdravstveni kartoni su poverljivi, njima niko nema pristup bez naloga suda, tako da čak i ako se kasnije odluče da podnesu krivične prijave protiv učinioca, imaju dokaz , te neće morati da se obavlja dodatno veštačenje - kaže Sara El Sarah. 

Ističe da zastarelost krivičnog gonjenja krivičnog dela silovanja ne zastareva prema Krivičnom zakoniku.

I njena kolegenica Tanja Sekulić, advokat Sigurne ženske kuće napominje da je najsigurniji dokaz postojanja izvršenja ovog krivičnog dela lekarski izveštaj nakon obavljenog lekarskog pregleda, i to u što kraćem roku od trenutka izvršenja krivičnog dela. Kaže da zakon spominje isključivo osigurano lice. 

- Ukoliko je oštećeno lice zdravstevo osigurano, lekarski pregled će biti besplatan, a lekarska ustanova koja je obavila pregled, dužna je da odmah obavesti policijsku upravu o tome. Ukoliko lice ne obavi lekarski pregled, dokazivanje samog krivičnog dela će biti teže, jedan od načina jeste veštačenje o psihičkom stanju oštećenog lica, te će stručan nalaz i izveštaj veštaka psihijatra služiti kao dokaz u postupku. Dakle, zakon spominje isključivo osigurano lice - kaže Sekulić.

S druge strane, kako kaže, Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju u članu 16. stav 1. ističe koja lica se smatraju osiguranim licima, iako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika. U pitanju je član 11 stav 1. i tu se nigde ne spominju žrtve silovanja, već se jedino pominju u tački 12, 13, 14 žrtve nasilja u porodici, žrtve trgovine ljudima i žrtve terorizma:

- Samim je potrebno da lice bude osigurano da bi se obavio lekarski pregled kojim bi se ustanovila prinudna penetracija ili da žrtva obavi privatan lekarski pregled koji će biti finansiran iz sopstvenih sredstava.

Potrebne oštrije kazne

Osim što kaže da je dokazivanje krivičnog dela silovanja jako dug i težak proces, smatra da bi kazne trebalo da budu oštrije.

- I trebalo bi oformiti radnu grupu koja će raditi na tome - rekla je Sekulić za Telegraf.

Krivično delo silovanja inače, definisano je u članu 178 Zakona o krivičnom postupku. Po stavu 1, ko prinudi drugoga na obljubu, kazniće se kaznom zatvora od 5 do 12 godina. Ako je ovo delo učinjeno pod pretnjom da će se za to ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili pretnjom drugim teškim zlom, učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina.

Ako je usled ovog dela nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo za posledicu imalo trudnoću, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od 5 do 15 godina. A, ako je usled silovanja nastupila smrt žrtve, učinilac će se kazniti zatvorom od 10 godina ili doživotnim zatvorom.

Koliko njih ne dokaže silovanje

Za kraj, pitamo zamenika tužioca Andriju Ivića koliko se silovanja ne dokaže:

- Preciznu statistiku nemam, ali bih napomenuo da dosta od ovih krivičnih dela ostaje u sivoj zoni odnosno da se ista se ne prijavljuju i da je to najveći problem. Treba da se radi na ohrabrivanju žrtava da krivično delo odmah prijave. Tamna brojka neprijavljenih krivičnih dela je uzrok pre svega psihološke i emotivne traume koje žrtve silovanja dožive. Nažalost, obično u prvim momentima kod žrtve se javlja osećaj stida i neosnovanog osećaja odgovornosti da su nekim svojim ponašanjem prouzrokovale radnju izvršenja, što u dobrom delu slučajeva je uzrok da se delo uopšte ne prijavi ili da se prijavi nakon što prođe određeni vremenski period. Kada se ovo delo prijavi, tužilaštvo po tim prijavama postupa urgentno i preduzima sve dokazne radnje koje su neophodne da se uspešno okonča krivični postupak.

(Telegraf.rs)