Ispovest heroja sa Ibra: Detetu virila ruka, otac zvao pomoć i potonuo. Ljudi nisu hteli da se kvase

Kako je Strahinja objasnio za Telegraf, mnogi od prisutnih nisu hteli da pomognu pod izgovorom "da nisu smeli da se kvase"

Strahinja Savić, David Dragojlović, Bojan Draganić, Dimitrije Jovandarić, Stefan Đurđević i David Čantrak. Ovo su imena šestorice momaka, heroja koji su u nedelju položili ispit zrelosti i humanosti, spasivši iz nabujalog Ibra petogodšnjeg dečaka. Nažalost, ocu ovog deteta Đorđu Baltiću (37) nije bilo pomoći, iako su se, kako kažu, odmah bacili u vodu čim su čuli zapomaganje.

Preporučujemo

Šestorica maldih Kraljevčana, drugari su iz naselja i starosti su od 15 do 16 godina. Kako za Telegraf.rs priča jedan od ovih heroja Strahinja Savić (15), u nedelju je sa svojim drugovima provodio uobičajen dan pored reke, kada je iznenada čuo povike.

- Bilo je to u nedelju, oko 18 sati. Moji drugari i ja smo bili na drugoj obali Ibra, sa Ribničke strane. Čuli smo ispod Glavčićevog mosta uzvik: "Upomoć". Pogledali smo i videli oca sa detetom kako se davi. Iste sekunde smo skočili u vodu, mojih pet drugara i ja. Počeli smo da plivamo uzvodno ka njima - počinje priču Strahinja.

Kako kaže, sve se brzo dogodilo i nije bilo previše mesta za razmišljanje, morali su odmah da reaguju.

- Čovek je povikao "Upomoć" i bukvalno posle nekih 10-15 sekundi je samo potonuo. Nismo ga više videli. Dete je počelo da tone, ali je diglo ruku gore, da vidimo gde, prepametno je odreagovalo. Kako je tonulo, u jednom trenutku smo videli bukvalno samo pola njegove šake. Uvatili smo ga, nekako smo uspeli da ga iznesemo na obalu i doveli ga ovde do prvog splava. Utoplili smo ga i pozvali hitnu pomoć, vatrogasce i policiju.

Strahinja objašnjava da je u tim trenucima nije postojao strah. Jedino je bilo važno da spasu dete.

- Iskreno, nisam se kolebao ni sekund. U trenutku kad sam skakao i plivao tamo ni o čemu nisam mislio, samo da stignem na vreme - iskren je ovaj maldi heroj i dodaje da su takođe pokušavali da nađu i oca.

- Pokušali smo da pronađemo oca tu u blizini gde smo izvadili dete, ali nismo uspeli. Kad smo ga izbavili, samo smo se svi pogledali i rekli: "Hvala Bogu da smo uspeli njega da spasemo".

Posle toga su pokušavali da stupe u kontakt sa porodicom deteta i nerećnog čoveka.

- Raspitivao sam se, dete je u redu, ali u bolnici ostalo za svaki slučaj. Hteo sam da kontaktiram njihovu porodicu, da bar izjavim saučešće, ali nisam uspeo da stupim u kontakt.

Reakcije Kraljevčana, sudeći po objavama na društvenim mrežema, ali i Strahinjinim rečima, bile su najpozitivnije moguće. Momke hvale i podržavaju  na svakom koraku. Ipak, Strahinju boli to što niko osim njih, te kobne nedelje, nije želeo da priskoči u pomoć.

- Svi su nam čestitali, zahvaljivali nam. Ipak, moram da apelujem da se digne svest da treba pomoći. Jer kad smo uskočili i krenuli da plivamo, desetoro ljudi je sa druge strane obale, bliže čoveku i detetu koji su se utapali, sedeli. Niko od njih nije uskočio da pomogne. Morao sam da ih pitam zbog čega nisu pritekli u pomoć, a njima je izgovor bio: "Nisam smeo da se kvasim". Imate mogućnost da pomognete i nekome spasite život, a vi nećete da se kvasite? Meni je to besmisleno.

Na kraju svega, ostalo im je samo žao što nisu spasili Đorđa Baltića.

- Mnogo smo ponosni na sebe što smo uspeli da pomognemo, ali opet mi je jako žao što nismo uspeli da spasimo i oca tog deteta. I zato želim da se samo digne svest građana o tome da pomažu, u svim situacijama. Što se mene tiče, uvek ću to raditi.

(Telegraf.rs)