Ovo je jedan od najlepših srpskih parkova: Dok čeka rekonstrukciju, biser grada se obnavlja

Upoznajte lepote banatskog gradića

Gradski park u Vršcu je jedan od malobrojnih sačuvanih parkova javnog karaktera, mešovitog stila, svojstvenog za Evropu XVIII veka, sa značajnim retkim drvećem i zelenilom, a mogao je nekada da se poredi sa onima u Budimpešti, Beču, Temišvaru...

Preporučujemo

U poslednjih 20 godina park propada, jer 20 godina, kažu Vrščani, gradske i pokrajinske vlasti ne donose odluku o adekvatnoj zaštiti parka, piše portal Vršac Online.

Ekološki aktivisti i građani uporni su u svojoj nameri da jedan od najvrednijih i najstarijih parkova u Vršcu zaštite i spreče njegovo propadanje.

Oni su nedavno predali peticiju nadležnima u Skupštini Vojvodine i održali sastanak sa predstavnicima resornog sekretarijata za zaštitu životne sredine kako bi park konačno bio stavljen pod zaštitu.

Zaštita vršačkog parka proglašena još 1973. Godine. Zbog usaglašavanja sa novim zakonima, Zavod za zaštitu prirode 2001. uradio je Studiju zaštite i poslao Opštini Vršac na usvajanje, koju ona nikada nije donela. Sada bi trebalo, po revidiranoj Studiji, da odluku donese Pokrajinska skupština. U mđv. je došlo do degradiranja vrednosti Parka.

Zamenik sekretara u resornom sekretarijatu za životnu sredinu Dušan Španović rekao je za RNS da zbog nastalih promena od 2011. kada je revidirana Studija na ovamo, potrebno je utvrditi nastale promene u Parku, uskladiti Studiju sa novim zakonom o zaštiti prirode i utvrditi kojoj kategoriji on pripada.

Potom bi postupak trebalo ubrzati, ali naravno, shodno budžetu bez koga će odluka ostati mrtvo slovo na papiru ali sredstva za ovu godinu nisu opredeljena.

Aktivistkinja iz udruženja "Avalon" Dragica Stanojlović kaže da oni neće odustati od borbe za zaštitu parka jer je on utkan u istoriju grada i njihovih stanovnika.

Obnavlja se Crkva

Još jedan stari objekat ponos je Vrščana - rimokatolička crkva Svetog Gerharda, jedna od najlepših gotskih katedrala u Srbiji.

Licencirana firma iz Starčeva trenutno postavlja najsavremeniju i izuzetno skupu skelu, koja bi i na visini od 63 metra trebalo da izdrži najjače udare prepoznatljivih vršačkih vetrova. Taj posao trajaće mesec dana, nakon čega će majstori najpre krenuti u sanaciju desnog tornja, koji je pre dve godine prokišnjavao i oštetio unutrašnjost ovog impozantnog zdanja iz 19. veka.

Vršački župni ured je deo sredstava, dovoljnih samo da se započnu radovi, dobio na konkursu u Mađarskoj. Nadaju se da će ostatak novca uspeti naknadno da obezbede uz pomoć naše države, kako bi se ovaj projekat, koji podrazumeva sanaciju dotrajale fasade i oba tornja, fazno realizovao. Izradu projekta je finansiralo Ministarstvo kulture, a ukupna vrednost radova je 1,8 miliona evra.

- Ovo je velika stvar za Vršac, jer smo počeli da pišemo novu istoriju - zadovoljan je župnik Alen Palatinuš, koji je imao dovoljno energije da počne da rešava ovaj višedecenijski problem, prenosi Vršac Online.

- Važno je da smo krenuli na ovaj put, koji će trajati minimum pet godina, a ostale stvari ćemo rešavati u hodu.

Posao su započeli, jer su, zahvaljujući donacijama Ministarstva pravde i Grada Vršca, još ranije kupili deo stolarije i titan-cink lim, kojim će tornjevi biti obloženi. Ipak, najzahtevniji posao, i finansijski i za same majstore, biće rekonstrukcija fasade, pošto je utvrđeno da je u crkvu ugrađeno pet vrsta kamena.

- Najveći problem će biti čišćenje i ozdravljenje stilskih fasadnih elemenata, koji su napravljeni od tufa, rupičastog vulkanskog kamena, u čije su se šupljine uvukle brojne nečistoće. Ozdraviti taj kamen, konsolidovati njegovu strukturu i dograditi ga na način da se te intervencije ne prepoznaju, biće veliki izazov - kaže Miodrag Mladenović, arhitekta konzervator, koji radi na ovom projektu.

Sama rekonstrukcija podrazumeva i izradu novih ornamenata, koji će zameniti sve one koji su dosad otpali ili se okrnjili usled loših vremenskih prilika, zbog čega na crkvi godinama stoji tabla sa upozorenjem da se fasada obrušava. Biće sanirani i procepi između tornjeva, nastali zbog frekventnog saobraćaja.

(Telegraf.rs)