Koja je razlika između slave i preslave? Primećen jedan novi trend, u delu Srbije ne slave na sveca

Običaji se razlikuju u delovima zemlje, a dešava se i da jedan pojam označava različite stvari

Prvi dan Svete Trojice ili Duhova, potom drugi i treći, poznati kao Duhovski ponedeljak i utorak, pre njih Spasovdan, preslavljali su se u proteklim danima u selima Srbije. Neki gradovi ipak te dane obeležili su kao svoju slavu. U selima su se ponegde meštani okupljali oko zapisa i u prisustvu sveštenika posluživali, "berući" bombone sa grana. Tako to u nekim selima izgleda, sećaju se deca iz povorke koja je u traktorskim prikolicama obilazila domaćinstva. U ta domaćinstva potom dolaze gosti iz drugih mesta, jer svi u mestu preslavljaju baš toga dana, istog sveca.

Preporučujemo

Gradska slava, sa druge strane, obeležava se nešto drugačije. Predstavnici lokalne vlasti najčešće odlaze u crkve, lome kolač, čestitaju građanima, a kroz mesto se takođe povede litija, sa sve barjacima.

Ipak, kako su za Telegraf.rs rekli etnolozi, ono što je u delovima centralne Srbije poznato kao preslava, koja se obeležava bez kolača i bez žita, što za domaćine čini osnovnu razliku u odnosu na slavu, u struci se naziva seoskom slavom, zavetinom, litijama, ne i preslavom.

- Kad pričamo etnološki, postoji preslava i postoji seoska slava, tj. litije. Obeležavanja su različita - rekla je za Telegraf.rs etnolog Tijana Pešić.

Tradicija određuje pravila

Seoska slava je, kaže, događaj za celu zajednicu.

- Meštani se okupljaju oko seoskog drveta, koje se zove zapis. Negde se okupljaju oko crkve, negde oko škole, zavisno od toga kakva je lokalna tradicija. Molitvu obavlja sveštenik, prisustvuju meštani. Tom prilikom se određuje domaćin slave, to su osnovne stvari - kazala nam je o tome šta definiše seosku slavu.

Dalje je navela šta u teoriji znači imati preslavu.

- Druga slava koju obeležava porodica naziva se preslavom. Ta druga slava svetkuje se malo skromnije, sa manje gostiju - objasnila je.

To da neka porodica ima slavu i preslavu dešava se ako se druga slava nasledi sa nekim imanjem.

-  Ili ako se kupi nova kuća, pa se sa imovinom prisvoji i slava koju je ta druga porodica slavila u toj kući. Moguće je i da se neko u nevolji zavetovao nekom svecu, pa počeo da ga slavi. Ili ako se nekom svetac javio u snu - navela je.

Primećuje i trend da se za preslavu uzme slava koju žena donese kao svoju devojačku slavu.

- Ranije je to uglavnom bilo ako je žena iz bogate porodice, pa ima dobar miraz. Onda se prihvati i ta njena slava - navodi.

Od etnologa Vesne Marjanović čuli smo i da se u delovima zemlje preslava određuje u odnosu na slavu.

- Ako je slava Sveti Nikola, 19. decembar, onda se preslavlja leti, 22. maja - navodi primer dva datuma u kojima se obeležava isti svetac: zimski i letnji ili mladi.

Seća se i posebnog primera sa severa Mačve.

Slava sa sedam dana zakašnjenja

- U severnoj Mačvi meštani preslavljaju sedam dana po Svetom Iliji. Dakle, ne slave na Svetog Iliju, nego prvu nedelju potom - kaže navodeći da je u korenu datuma ove preslave zabrana od Turaka u neka davna vremena.

Živost i običaje preslava sa početka teksta ili seoskih slava, kako smo kasnije zaključili da se stručno nazivaju, poredi sa "Vukovim saborom" u Tršiću.

- To možete da poredite sa svim tim preslavama. Kad je "Vukov sabor" onda svi spremaju prečenicu jer im dolaze gosti. Ne mora da bude crkveni praznik - dodala je.

(Telegraf.rs)