Voda im odnela sve a sad na ostrvu usred Morave opet galopira krdo: Milosavljevićima se vratila nada

- Konj Bebika nam je u tom trenutku dala svu volju i snagu. Nosila je ždrebe, malo muško, koje smo nazvali Soko i od tada je naše krdo ponovo počelo da se povećava - priča Velimir Milosavljević.

Prošlo je godinu dana od katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju. Prošlog juna voda je nosila sve ispred sebe u nekoliko sela opštine Lučani, a najdramatičnije slike stizale su sa imanja Milosavljevića iz Dljina kojima je Morava udavila 17 konja, koze i ovce.

- To je bilo neopisivo, ne ponovilo se nikada i nikome. Uspeli smo u tom trenutku da spasimo samo par grla, jedna od njih je i konj Bebika koja nam je u tom trenutku dala svu volju i snagu. Nosila je ždrebe, malo muško, koje smo nazvali Soko i od tada je naše krdo ponovo počelo da se povećava - priča za RINU Velimir Milosavljević.

Iako teško pogođeni Milosvaljevići kao veliki radnici, i brojčana porodica oporavili su se od ove velike nevolje koja ih je zadesila. Predaja za njih nije bila opcija, pa su radili još više i još teže. Trenutno na ostrvu sada slobodno galopira 15 kobila, a u štalama je 15 jakih konja uz pomoć kojih izvlače drva iz nepristupačnih planinskih predela.

U pomoć su im pritekli i dobri ljudi iz svih delova Srbije i to nikada neće zaboraviti.

- Javljali su se i oni koje ne poznajemo, dovodili su nam konje. Ta humanost potvrdila je da dobrih i humanih ljudi ima u velikom broju. Prošle godine sve je bilo prazno, a sada su torovi i štale ponovo puni. To smo usleli zahvaljujući dobrim ljudima i upornim radom sa deset prstiju, nijednog trenutka se nismo predavali - kaže Veljko Milosavljević.

Prošle godine nevolju nisu mogli da spreče, ali sada su sa prvom kišom u velikoj pripravnosti kako se sličan scenario ne bi ponovio. Svakog konja, Milosavljevići paze kao da im je rod rođeni. Vode računa o njihovoj ishrani, kupuju profesionalne samare , kako im ne bi napravili rane i potkivaju. Trojica braće Velimir, Veljko i Vladimir svakodnevno drvenim splavom prelaze Moravu i hrane konje koji se nalaze na ostrvu pored kuće. Deo ovih životinja smešten je u štali, i oni su jedini koju ovim vrednim domaćinama donose zaradu, ostali su tu iz čiste ljubavi.

- Od kad znam za sebe, u domaćinstvu imamo konje. Oni su za nas kao članovi porodice zato nas je prošlogodišnji gubitak toliko i pogodio. Svaki ima ime i posebno mesto u krdu. Broj se sada ponovo stalno povećava zato što dobijamo novu ždrebad, ali i sami kupujemo. Više ugađamo njima, nego nama - rekao je Velimir.

Porodica Milosavljević broji trinaest članova. Otac Slobodan ponosan je što su njegovi sinovi odlučili da ostanu na selu, ožene se tu i dobiju unuke. Pored konja, u njihovim štalama nalazi se na desetine grla krava i ovaca, a svi članovi žive upravo od poljoprivrede.

- Ništa nije teško kad su ukućani složni. Pod jednim krovom živi tri generacije i udruženim snagama možemo sve. Jedino što nam predstavlja problem, jeste jako loš put, koji vodi do nas. Pa nam je vrlo teško kad deca treba da idu u školu, ili kad po mleko dolazi mlekadžija. Sve ostalo, što možemo mi da završimo ćemo lako - kaže glava porodice Slobodan.

(Telegraf.rs)