Hiperprodukcija komaraca u Vojvodini, u Beogradu još nije "pik": Još nije pronađena zaražena jedinka

* Konstantno se rade analize na virus Zapadnog Nila * Prenošenje na ljude se očekuje u avgusti ili septembru

Od dosadnih krvopija, komaraca retko u kom delu Srbije može da se izađe u šetnju, što bi narod rekao "ne može da se se živi". Oni, da podsetimo, mogu da budu prenosioci virusa Zapadnog Nila, to radi domaći kuleks pipiens komarac, ali kako nam je rečeno u Zavodu za biocide, koji radi monitoring za celu Srbiju osim Beograda, ovaj virus još nije detektovan kod njih. Očekuje se u julu ili avgustu, jer je potreban duži period toplog vremena.  

Preporučujemo

Sa njima su saglasni i u "Gradskoj čistoći" koja ispituje komarce i tretira ih na teritoriji Beograda.

- Komarac iz roda kuleks pipiens koji mogu biti prenosnici virusa Zapadnog Nila su tek počeli da se pojavljuju, a porast njihove brojnosti se očekuje tokom jula. Iako nam monitoring pokazuje pojavu ovih komaraca, virusa Zapadnog Nila još nema. Kako bi se virus aktivirao potrebno je da se najpre pojavi u rezervoarima što su ptice i konji, kao i da temperatura vazduha bude iznad 25 stepeni u kontinuitetu od pet dana. Laboratorija JKP "Gradska čistoća" svakodnevno prati rezultate Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, a prema njihovim podacima u zemljama našeg okruženja još nema pojave virusa Zapadnog Nila u pticama i konjima. Takođe naša laboratorija svakodnevno vrši analizu prisutnosti virusa i parazita u komarcima i sugrađani će blagovremeno biti obavešteni ukoliko analize budu pozitivne - kazali su nam u ovom preduzeću.

Prošle sezone, prvi put posle 8 godina, nismo imali zaražene ljude groznicom Zapadni Nil, iako je on registrovan kod komaraca u 11 gradova. U Evropi je groznica potvrđena kod 308 osoba.

U novosadskoj “Ciklonizaciji”, koja ove godine sprovodi sistematske akcije zaštite zdravlja građana od komaraca u 20 gradova i opština u Vojvodini, kažu da je Vojvodina, kao i ceo region, ove godine suočena sa hiperprodukcijom, pre svega, rečnih ili ruralnih komaraca.

- Razlozi za to su meteorološke prilike, mnogo padavina uz visoke temperature, kao i visok i konstantan vodostaj Dunava, Tise i drugih reka što je dovelo do punjenja izvorišta komaraca i stvaranja idealnih uslova za njihovu hiperprodukciju.

- U godinama kao što je ova do izražaja dolazi sistemski pristup zaštiti zdravlja građana od komaraca. Da bi građani u urbanim sredinama što manje osetili ovu hiperprodukciju akcije moraju biti izvedene pravovremeno i moraju ih činiti: monitoring larvi i odraslih komaraca, biološki i hemijski tretmani protiv larvi komaraca sa zemlje, vode i iz vazduha, kao i tretmani protiv odraslih formi komaraca sa zemlje, sa vode i iz vazduha. Uz stalnu kontrolu uspešnosti svih vrsta tretmana - kaže za Telegraf.rs Dario Aćimović, menadžer za odnose sa javnošću u "Ciklonizaciji".

Međutim, za razliku od Vojvodine, u Beogradu je primećeno nešto manje komaraca, kažu u "Gradskoj čistoći".

- Trenutno brojnost komaraca nije na svom maksimumu koji se inače očekuje za ovo doba godine, već je oko 30 odsto niži. Larvi ima sve manje jer usled visokih temperatura dolazi do isušenja kanala i bara, dok odraslih formi komaraca najviše ima uz priobalje - objašnjavaju.

Inače, akcija suzbijanja komaraca planirana za 24. jun u Beogradu odložena je usled visokih temperatura, jer je preparat koji se koristi za tretman komaraca termolabilan, a aktivnost komaraca na visokim temperaturama niska, te akcija ne bi imala efekta.

- Trenutno se sprovode akcije suzbijanja komaraca uređajima sa zemlje i vode, a u skladu sa rezultatima monitoringa i vremenskim uslovima razmatraćemo potrebu za podizanje avijacije.

Do sada je "Gradska čistoća" uredno prskala komarce u Beogradu, sa zemlje i sa vode. Na osnovu rezultata monitoringa i vremenskih uslova oni će razmatrati i potrebu za podizanjem avijacije.

Pune ruke posla imaju i njihove kolege iz Novog Sada, koji može da se pohvali da, uprkos hiperprodukciji komaraca građani u urbanim zonama funkcionišu bez smetnje i skoro da ih nisu ni videli.

- Da bi se ovo ostvarilo, tretmani su započeti još u aprilu, a, na primer, u samo tri dana početkom prošle nedelje izvedena su dva velika sveobuhvatna tretmana protiv komaraca iz vazduha, sa vode i sa zemlje na celoj teritoriji grada. U tretmanima izvedenim u sredu 16. juna u zaštitnoj zoni, uz ceo tok Dunava, su učestvovala dva aviona, helikopter, čamci i amfibijska vozila, dok su tretmani sa zemlje unutar gradske teritorije, prigradskih naselja i sela izvedeni sa više od dvadeset automobila opremljenih savremenim ULV generatorima. To je bio već treći ovakav sveobuhvatan tretman od početka ovogodišnje sistematske akcije zaštite zdravlja građana od komaraca na teritoriji Novog Sada, a drugi u vrlo kratkom periodu. Prethodni je izveden dva dana ranije.

- Kontrola uspešnosti je pokazala da su tretmani izvedeni u ponedeljak imali izuzetno visoku efikasnost. Međutim, neposredno posle njih usledila je migracija populacije ruralnih - rečnih komaraca na teritoriju Grada Novog Sada. Migracija podrazumeva kretanje populacija iz netretiranih zona širom Vojvodine iz plavnih zona i ritova ka naseljenim zonama. To je razlog što smo u vrlo kratkom periodu dobili brojnost rečnih komaraca u CDC klopkama koja je nekoliko desetina puta veća od kritične i što je bilo neophodno organizovati i novo kombinovano tretiranje iz vazduha, sa zemlje i sa vode, u sredu. Kako bi održali ovo stanje, nastavljeni su svakodnevni tretmani sa zemlje - objašnjava Aćimović. 

Kaže da su sa sistematskom akcijom startovali u punom obimu u aprilu. Dodaje i da je monitoring komaraca konstantan tokom sezone, kao i da tretmani će biti izvođeni čim se za to ukaže potreba.

Kada je reč o drugim gradovima, navodi da su budžeti opština za ovu namenu  skromniji od novosadskog, ali da se bez obzira na to tretmani izvode po istom sistemu i standardima, ali u manjem obimu.

- Zato se dešava da u pojedinim sredinama dolazi do povećane brojnosti komaraca u kraćem periodu. Razlog za to su uglavnom migracije komaraca iz netretiranih atara, bara i ritova, pa čak i susednih država kao što je to slučaj u Apatinu, na čiju teritoriju migriraju komarci iz netretiranih područja Kopačkog rita u Hrvatskoj - objašnjava Aćimović. 

Dominantne su dve vrste komaraca. Prvi su rečni ili ruralni komarci (Aedes) koji se legu u izlivima velikih reka, a drugi su kućni ili urbani komarci (Culex), koji se legu na barama i kanalima, ali i u urbanim sredinama, u kofama sa vodom, septičkim jamama, starim gumama, konzervama i sličnim manjim vodenim površinama.

- Za sada, u ovom prvom delu sezone dominiraju rečni komarci, dok se veća produkcija urbanih očekuje u narednim nedeljama. U skoro svim gradovima i opštinama u kojima izvodimo suzbijanje komaraca, skupljaju se uzorci i šalju na analizu na virus Zapadnog Nila. Rezultate analiza uzoraka iz ovog prvog dela sezone, očekujemo u narednim danima. Ipak, prisustvo virusa u populaciji komaraca očekujemo tek u uzorcima iz jula i avgusta jer su za razvoj virusa u komarcima potrebni duži periodi toplog vremena - kaže Aćimović.

Dodaje da je virus Zapadnog Nila prisutan na našem području već godinama i ljudi moraju da budu svesni da on neće nestati.

- Zvanično je detektovan 2012. godine, a već 2013. godine Srbija je imala najveću epidemiju na teritoriji Evrope. Rezervoar ovog virusa su ptice, a prisutnost virusa Zapadnog Nila u komarcima očekuje se u drugoj polovini jula i tokom avgusta. Prenošenje virusa sa komaraca na ljude obično se dešava pred kraj sezone, u avgustu i septembru, jer je to vreme kada komarci menjaju domaćine i krvni obrok uzimaju i sa ptica i sa ljudi - objašnjava naš sagovornik.

Visoke temperaturu pogoduju virusu

Prema njegovim rečima, prenošenje virusa zavisi i od temperature.

- Izrazito visoke temperature, recimo, pogoduju bržem razvoju virusa. U komarcu koji se hranio na zaraženoj ptici on se brže razvija, odnosno pre dostiže virulentnost i osigurava prenošenje na čoveka na kojem se komarac potom hrani. U zaštiti zdravlja građana ključno je tokom cele sezone držati brojnost komaraca pod kontrolom i na vreme prekinuti ovaj lanac prenošenja. Važno je da se sistematski radi na suzbijanju komaraca i da se ne dospusti da komarci opstanu toliko dugo da uzmu krvni obrok sa ptice, polože jaja, a onda ponovo uzmu krvni obrok sa čoveka i tako prenesu virus.

- Inače, za slučajeve groznice Zapadnog Nila registrovane u Srbiji krivac je komarac kome je naše podneblje uobičajeno stanište. Reč je o urbanim, ili kako ih često zovemo kućnim komarcima, a čija su staništa kanali, bare, manje vodene površine, dvorišta i vlažni podrumi - podseća Aćimović.

98 osoba umrlo od Zapadnog Nila u Srbiji za 7 godina

Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.

Inače, cirkulacija ovog virusa prisutna je svuda na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka.

Za sada bez malaričnih komaraca u Beogradu

- Parazit plazmodijum je izazivač Malarije kod ljudi, a njega može da prenese zaraženi komarac iz roda anofeles. Do sada laboratorija Sektora ekologija i unapređenje životne sredine JKP "Gradska čistoća" nije detektovala prisutnost tog parazita u anofeličnim komarcima. Inače njihova brojnost u Beogradu nije na zabrinjavajućem nivou - kažu u "Gradskoj čistoći".

Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca

- koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

- nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

- izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru

- koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta

- ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen

- izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare

- najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki

- uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu

(Telegraf.rs)