Hrvati traže da i homoseksualci mogu da daju krv, Srbija takav predlog nema: Tačno se zna ko ne može

Sve osobe starosti od 18 do 65 godina mogu dobrovoljno dati krv ukoliko ispunjavaju sve uslove iz upitnika koji popunjavaju pre davanja krvi u kome se nalazi niz pitanja o zdravstvenom stanju i ponašanju potencijalnog davaoca krvi

Na Svetski dan davanja krvi prošle nedelje u Hrvatskoj objavljen je apel da se svim građanima bez diskriminacije omogući darivanje krvi, kao u većini država EU, a povod je što to pravo nemaju homeseksualci. U Srbiji takav predlog ne postoji, kažu za Telegraf.rs u Institutu za transfuziju krvi Srbije, a po sadašnjim kriterijumima sve osobe koje su u prethodnih 6 meseci imale rizičan seksualni odnos ne mogu da doniraju crvenu tečnost. To su osobe koje su imale analni, odnos bez zaštite, osobe koje su uzimale novac i drogu za odnos, ili imate odnos sa osobom koja je to činila. 

Preporučujemo

U vodiču za davaoce krvi koji se primenjuje u Srbiji postoje kriterijumi za davanje krvi i to kriterijumi za privremeno odbijanje davalaca, i kriterijumi za trajno odbijanje davalaca. Među kriterijuma za trajno odbijanje, na sajtu Instituta se navode i rizično seksualno ponašanje, hronični alkoholizam i narkomanija.

U Institutu za transfuziju za Telegraf.rs, međutim, objašnjavaju da je rizično seksualno ponašanje prema sadašnjim preporukama u grupi privremenih kontraindikacija.

- Ukoliko je osoba u poslednjih 6 meseci imala bilo kakvo rizično ponašanje ne može dati krv (visokorizično seksualno ponašanje, narkomanija i hronični alkoholizam). Visokorizično seksualno ponašanje podrazumeva seksualni kontakt sa obolelilm od hepatitisa, HIV-a, za novčanu nadoknadu ili drogu, bez zaštite i analni seksulani odnos. U upitniku uz pitanja vezana za rizično seksualno ponašanje su i pitanja koja se odnose i na druge oblasti rizičnih stanja i ponašanja, a sve u cilju bezbednosti krvi i komponenata krvi koja će biti primenjena pacijentima. Bilo koja osoba, gej ili strejt, ne može dobrovoljno dati krv ukoliko je imala rizičan odnos, odnosno rizično ponašanje - kažu u Institutu za transfuziju krvi.

Kako je prošle nedelje objavio Jutarnji.hr, u hrvatskom tamošnjem pravilniku krv ne smeju davati “osobe čije seksualno ponašanje dovodi u visoki rizik dobijanja zaraznih bolesti koje se mogu prenositi krvlju”, a na stranicama Hrvatskog zavoda za transfuzijsku medicinu piše da krv ne smeju davati “muškarci koji su u životu imali polne odnose s drugim muškarcima”. Dodaje se i da je ograničenje za davanje krvi propisano osamdesetih godina 20. veka zbog pandemije HIV-a, te socijaldemokrate ističu da danas više nema razloga za ovako drastična ograničenja koja određenu društvenu grupaciju stavlja u neravnopravan i diskriminišući položaj, pa traže da se davanje krvi omogući i homoseksualcima.

U Institutu za transfuziju krvi Srbije kažu za naš portal i da u našoj zemlji ne postoji predlog kao u Hrvatskoj da svi bez ograničenja mogu da budu doborovoljni davaoci krvi, pa čak i muškarci koji su imali intimne odnose sa muškarcima.

- U našoj zemlji ne postoji takav predlog.

U Upitniku koji Srbi popunjavaju u vezi sa doniranjem krvi, na pitanje koje se odnosi na oblike rizičnog ponašanja, potencijalni davalac treba da odgovori da li je bolovao od hepatitisa A, B i C, da li je bio u kontaktu koja je bolovala od ove bolesti, da li je postojala mogućnost da se zaraze HIV-om, da li je ikada koristio bilo koju vrstu droge, da li je za pružanje seksualnih usluga uzimao novac ili drogu i da li zna na koje načine je mogao biti izložen riziku od zaraznih, krvlju prenosivih bolesti.

Takođe, treba da odgovori i na pitanja da li je u prethodnih 6 meseci imao odnose sa osobom pozitivnom na HIV, koja je imala hepatitis, da osobom koja je uzimala novac ili drogu za pružanje seksualnih odnosa, koja je koristila bio koju drogu, čije rizično ponašanje može da dovede u rizik od dobijanja seksualno prenosivih bolesti, kao i da li je potencijalni davalac u poslednjih 6 meseci imao analni seksulani odnos.  

U Institutu podsećaju da sve osobe starosti od 18 do 65 godina mogu dobrovoljno dati krv ukoliko ispunjavaju sve uslove iz upitnika koji popunjavaju pre davanja krvi u kome se nalazi niz pitanja o zdravstvenom stanju i ponašanju potencijalnog davaoca krvi.

- Taj upitnik je usklađen sa preporukama Saveta Evrope, Svetske zdravstvene organizacije i transfuziološkim preporukama u ostalim zemljama u svetu. Pitanja u upitniku ni na koji način ne zadiru u seksualnu orijentaciju osobe koja želi dobrovoljno da da krv. Odnose se na oblike rizičnog ponašanja potencijalnog davaoca, ili partnera koji bi mogli da ugroze primaoca krvi - objašnjavaju u Institutu i dodaju da se selekcija davalaca krvi vrši isključivo po ustanovljenim medicinskim kriterijumima za privremeno ili trajno odlaganje davanja krvi, bilo da davanje može da ugrozi potencijalnog davaoca ili primaoca.

Bez diskriminacije, medicina odlučuje

Napominju i da se niko ne odbija da da krv iz diskriminišućih razloga, već isključivo iz medicinskih:

- Dobrovoljni davaoci krvi ne mogu biti osobe sa malignim oboljenjima, hroničnim oboljenjima srca, pluća, bubrega i drugih sistema organa, infektivnim oboljenjima. Postoji jos dugačka lista trajnih i privremenih razloga zbog čega neko nije pogodan da da krv u određnom trenutku. Nijedna osoba koja je odbijena (trajno ili privremeno) nije odbijena zbog bilo kakvih diskriminišućih razloga, već isključivo iz medicinskih, a u cilju zdravlja kako davaoca, tako i primaoca krvi.

Inače, što se tiče zaliha krvi u Srbiji, u ovom trenutku se podmiruju sve potrebe bolnica, ali nema dovoljno za zalihe, odnosno onoliko krvi koliko se prikupi, odmah se i potroši.

- Svakog dana nam je potrebno minimum 300 jedinica krvi da bismo zadovoljili potrebe svih zdravstvenih ustanova koje Institut za transfuziju krvi Srbije snabdeva. Na nedeljnom nivou je to 1500 jedinica. U prethodnom periodu smo prikupljali oko 90 odsto od potrebnog, tako da ukoliko se nastavi trend prikupljanja manje jedinica krvi nego što je potrebno, postoji mogućnost ulaska u deficit. Za sada to nije slučaj - navode u Institutu i dodaju da su trenutno u deficitu AB-, B+ i B- krvna grupa:

- Pozivamo davaoce svih krvnih grupa da ukoliko su zdravi i imaju između 18 i 65 godina, dođu na najbliižu lokaciju gde se može dati krv I to učine.

Pašalić: Vidljivi pomaci u zaštiti prava LGBT osoba

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas, povodom 27. juna - Međunarodnog dana ponosa, da su u zakonodavnom smislu učinjeni vidljivi pomaci na unapređenju položaja LGBT osoba u Republici Srbiji ali i da su neophodne dalje izmene važećih propisa kako bi se poboljšao kvalitet života i ostvarivanje prava ove ranjive društvene grupe.

- Zabrana diskriminacije na osnovu polnih karakteristika je sadržana u novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, dok su zabrana diskriminacije interseks osoba na osnovu polnih karakteristika i eksplicitna zabrana diskriminacije dece po istom osnovu uvršteni u Zakon o zabrani diskriminacije, na sugestiju Zaštitnika građana - rekao je Pašalić.

Pašalić navodi da Institucija kojom rukovodi već godinama radi na iniciranju bolje sistemske zaštite LGBTI osoba koje se i dalje susreću sa diskriminacijom, zlostavljanjem i nasiljem, kao i da su tokom pandemije uočeni zdravstveni i ekonomski izazovi sa kojima su se susretale osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

- Potrebne su izmene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kako bi se LGBTI osobe uvrstile u kategoriju korisnika u osetljivom položaju, kao i Zakon o udžbenicima koji bi sadržao eksplicitnu zabranu sadržaja kojima se podstiče

formiranje predrasuda i stereotipa - naveo je Zaštitnik građana.

Zaštitnik građana je podsetio da je u aprilu ove godine Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dostavio mišljenje o Nacrtu zakona o istopolnim zajednica kao i da je zatražio da se što pre pravno urede posledice prilagođavanja pola i rodnog identiteta.

(Telegraf.rs)