Ukida se filozofija u srednjim stručnim školama: "Učenici treba da budu spremni za tržište rada"

Nataša Anđelković iz Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja ističe da, "ako imate obrazovni profil da nekoga osposobite da bude tehničar za nešto, zaista je proces filozofskog razmišljanja, kritičkog razmišljanja nešto što je za njega sekundarni kolosek"

Filozofija polako nestaje iz srednjih stručnih škola u Srbiji. Ona će, kako kaže Nataša Anđelković iz Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, ostati u gimnazijama, u medicinskoj i pravno-birotehničkoj školi u određenim profilima, a u drugim srednjim školama će kao izborni predmeti ostati samo grane filozofije - logika i etika.

Preporučujemo

Nataša Anđelković za RTS ističe da nije reč o tome da se ukida filozofija.

- Dve su različite stvari filozofija u nastavi u gimnazijama, u opšteobrazovnim profilima, i filozofija koje će sada mnogo manje biti u srednjim stručnim školama sa različitim obrazovnim profilima - navodi Anđelković.

Istakla je da je filozofija prisutna u gimnazijama i da se na tome radi intenzivno, kao i da se dodaju i drugi predmeti - kritičko mišljenje, filozofsko razmišljanje koje je, kako kaže, u osnovi strategije obrazovanja zemlje.

- Kada je reč o srednjim stručnim školama, u okviru reforme celog obrazovnog sistema reforme i preispitivanja i tih profila i ono što se sada radi je pravljenje kvalifikacija za sve te stručne profile. Postoje standardi i agencija koja izrađuje sve te kvalifikacije, odnosno strandarde - dodaje.

Kako objašnjava, đaci koji se odluče za stručne profile u srednjim školama nakon četiri godine školovanja treba da budu spremni da izađu na tržište rada.

- Tokom četiri godine školovanja njihova nastava je koncentrisana upravo prema tim kvalifikacijama i to zauzima 60 odsto njihovog vremena provedenog u školama - kaže Anđelković.

Filozofija ostaje u gimnazijama, u medicinskoj školi i pravno-birotehničkoj u određenim profilima i u drugim srednjim školama postoji kao izborni predmet - logika i etika.

- U srednjim stručnim školama imate samo 40 odsto mogućnosti za opšteobrazovne predmete i kada tu stavite srpski, matematiku, fizičko, građansko i veronauku, ostaje je vam vrlo malo prostora, možda za još jedan predmet. Kada su u pitanju tehničke škole, naravno da ćete imati fiziku, u školama vezanim za medicinu, naravno da će to biti biologija, jer vi nemate prostora da dodate još jedan predmet - objašnjava.

Iako smatra da je humanističko obrazovanje važno, napominje da je u srednjim stručnim školama najvažnije da učenici dobiju stručno znanje i diplomu, i da su osposobljeni za rad.

Na pitanje da li se može reći da se time osposobljavaju da rade, ali ne i da misle, kaže da to nije tako jednostavna stvar.

- Ovde svi nekako nešto mislimo. Filozofija nije nekakav ukras, filozofija je nešto što se izučava, to je nauka kojoj se ozbiljno pristupa. To mišljenje ne može da pripada svakome tako provizorno, to je jedna disciplina i nauka kojoj se treba posvetiti. Ako imate obrazovni profil da nekoga osposobite da bude tehničar za nešto, zaista je proces filozofskog razmišljanja, kritičkog razmišljanja nešto što je za njega sekundarni kolosek - zaključila je ona.

(Telegraf.rs)