Bogatić rešio problem sa životinjskim otpadom? Za četiri dana stiglo preko tone uginulih životinja

Do sada su komunalci, po prijavi i nalogu inspekcije obavljali neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa po propisanoj proceduri - zatrpavanjem

U Bogatiću i četiri sela u ovoj opštini od prošle sedmice životinjski otpad se sakuplja u kontejnerima i potom odvozi u jedino postrojenje za neškodljivu preradu "Energo Zelena" u Inđiji. Iako je, u prvu ruku, zahvaljujući inicijativi lokalne samouprave, postavljeno svega šest kontejnera, sada "lakše dišu" stočari, ekolozi i komunalci.

Preporučujemo

Kada su posle samo četiri dana kontejneri napunjeni sa 1,28 tona leševa uginulih životinja, svima je postalo jasno koliko je veliki korak učinjen u rešavanju decenijskog problema koji ozbiljno ugrožava životnu sredinu, uz manje troškove nego ranije.

- Mačva je poljoprivredni i stočarski kraj, gde se svake godine utovi više od 200.000 svinja, a kako navode veterinari procenat uginuća je u proseku 5 posto, što znači da godišnje ugine najmanje 10.000 komada. Širom opštine, u kanalima za odvodnjavanje, u šumama, pored puteva, na deponijama, njivama do sada su se mogli videti leševi uginule stoke, što je bio veliki ekološki problem - kaže Teodor Teodorović, zamenik predsednika Opštine Bogatić.

Radnici službe zoohigijene u ovdašnjem komunalnom preduzeću imaju zaduženje da dnevno obilaze sve lokacije na kojima su postavljeni kontejneri i obaveštavaju preduzeće iz Inđije da pošalje specijalne kamione da preuzmu otpad.

Do sada su komunalci, po prijavi i nalogu inspekcije obavljali neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa po propisanoj proceduri - zatrpavanjem.

- Za svaki izlazak na teren smo angažovali mašine, radnike, koristili zaštitnu opremu, gašeni kreč, natrijum hipohlorit za dezinfekciju mašina i saobraćajnica, što je predstavljalo veliki trošak. Ovim sistemom upravljanja životinjskim otpadom troškovi su daleko manji, a najveća korist je u doprinosu zaštiti životne sredine - kaže Vladan Popadić, direktor JKP "Bogatić".

Bahatost i nesavesno ponašanje u ranijem periodu nisu imali granica, pa su komunalni inspektori leševe uginule stoke pronalazili čak i u blizini vodotokova, a u jednoj prilici i na seoskom groblju. Stoka nije imala ušne markice, pa nije moglo da se utvrdi čija je i pokrene prekršajni postupak.

U lokalnoj samoupravi i komunalnom preduzeću se nadaju da će građani promeniti stare navike i ubuduće leševe uginulih životinja odlagati u kontejnere, umesto u prirodi. Stočari neće plaćati naknadu za odlaganje uginulih životinja, a novim sistemom bezbednog uklanjanja životinjskog otpada moguće je, preko veterinarske službe, legalno regulisati uginuće i naplatiti štetu od osiguravajuće kuće.

(Telegraf.rs)