Dušanka, rame uz rame sa suprugom, prkosi gradonosnim oblacima: Gurnuta u vatru, ali brzo se snašla

Kada se u kući Đuraševića oglasi radio stanica, ovaj bračni par prekida sve radnje i kao u vojsci spremno čeka zapovest za dejstvo protivgradnim raketama

Dušanka Đurašević iz ivanjičkog sela Budoželja, jedna je od retkih žena u Srbiji koja se uz supruga Milana hrabro bori sa gradonosnim oblacima. Kada se u kući Đuraševića oglasi radio stanica, koja je u direktnoj vezi sa Radarskim centrom Sjenica, ovaj bračni par prekida sve radnje i kao u vojsci spremno čeka zapovest za dejstvo protivgradnim raketama. Dušanki u početku nije bilo lako, navodi Infoliga.

Preporučujemo

Gurnuli su je u vatru, kako kaže naprečac, ali dobro se snašla.

Protivgradna stanica u selu Budoželja počela je sa radom 1980. godine, a prvi strelac bio je Milanov otac.

Odgovornost je ogromna, kažu Đuraševići, posao težak, a motiv da ne odustanu vezan je isključivo za činjenicu da su do sada spasli na hiljade hektara useva.

- Počnem da kuvam ručak ili bilo šta, pećem, spremam, sve ostavljaj, isključuj na pola pečenja i ajde na stanicu. Kad Milan nije tu, idem ja - priča Dušanka.

- Ljudi nisu ni svesni šta je protivgradna stanica, ta raketa, koji je to spas, svako domaćinstvo bi trebalo da izdvoji pet gajbi malina za rakete za protivgradnu zaštitu, da se spasi selo - kaže Milan Đurašević.

Bračni par Đurašević skladno živi, dele lepe i teške trenutke, a dele i ovaj posao iako mnogi misle da je on namenjen sigurnoj muškoj ruci.

Međutim, Milan ima poverenje u Dušanku pa su na stanici naizmenično.

- Teško da će neko od mladih naslediti ovaj posao. Biti protivgradni strelac znači svakodnevnu obavezu, javljanje Centru tri puta na dan i dejstvovanje u bilo koje doba dana i noći. To obavezu omladina neće - kažu Đuraševići, pa su jedini spas u budućnosti automatska protivgradna dejstva.

(Telegraf.rs)