Slučaj zlostavljanja dečaka koji je uznemirio Srbiju: Jedna od 3 kazne očekuje đake iz Bačkog Jarka

Osmaci Osnovne škole "Slavko Rodić" terali su učenika 7. razreda, dečaka sa posebnim potrebama, da ih oralno zadovoljava, što su i zabeležili kamerom, a kasnije taj snimak delili među svojim prijateljima * Protiv njih su podnete krivične prijave

Stravičan čin koji nam dolazi iz malog mesta kod Temerina, Bačkog Jarka - da su dvojica osmaka seksualno zlostavljala učenika 7. razreda, dečaka sa smetnjama u razvoju u Osnovnoj školi "Slavko Rodić" uzdrmao je srpsku javnost.

Preporučujemo

U školskom dvorištu dva đaka 8. razreda terala su mlađeg učenika da ih oralno zadovoljava, sve su to snimali, a onda delili prijateljima preko društvenih platformi.

Nakon što je vest o ovom gnusnom događaju osvanula u medijima, pitanja o tome kako je u jednoj, posebno tako maloj sredini, ovako užasna stvar mogla da se desi, samo su se nizala. Pored onog osnovnog, ljudskog, kako su dečaci stari svega 14 i 15 godina mogli da počine takvo zlostavljanje, pitanje je i da li su ovi učenici i ranije imali slične obrasce ponašanja, kakve su porodice iz kojih dolaze, na koji način će se njihovo ponašanje sankcionisati, ali i to kako je moguće da je sedmak, žrtva zlostavljanja, s obzirom na to da je dete sa smetnjama u razvoju, bio u školi bez ličnog pratioca?

Centar za socijalni rad donosi preporuke

No, krenimo redom. Snimak je nastao 18. maja, a 19. je direktorka škole slučaj prijavila policiji. Protiv dvojice maloletnika podnete su krivične prijave, a kako su mediji preneli, njihovim roditeljima će biti određeni voditelji slučajeva Centra za socijalni rad Temerin.

Iz ovog Centra za Telegraf.rs kažu da, s obzirom na to da se radi o maloletnim licima, ne mogu trenutno da daju nikakve informacije, te da postupaju u skladu sa svojim ovlašćenjima.

U slučajevima poput ovog, radnici centara za socijalni rad, odmah po prijavi izlaze na teren - razgovaraju sa decom i njihovim roditeljima kako bi se utvrdilo činjenično stanje. Na osnovu svih analiza i procena, centar potom svoju preporuku upućuje nadležnim organima, odnosno sudu, koji na osnovu svih podataka donosi konačnu odluku o daljem postupanju.

Osmaci nisu ranije bili problematični

Maja Grković, direktorka Osnovne škole "Slavko Rodić" u kojoj se dogodio ovaj jezivi čin, rekla je kratko za Telegraf.rs da učenici koji su zlostavljali sedmaka nisu problematični, kao i da nikada ranije nisu pravili ovakve incidente, niti slične njima.

Na pitanje na koji način će se osmaci sankcionisati, ona navodi da će biti kažnjeni u skladu sa članom 111 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Kako stoji u ovom Zakonu, u ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod seksualnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.

Advokat: 3 opcije kažnjavanja

Protiv jednog dečaka podneta je prijava zbog sumnje da je počinio krivično delo obljuba nad maloletnim licem, a protiv drugog zbog sumnje da je počinio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Advokat Ivan Simić za Telegraf.rs objašnjava na koji način osmaci koji su počinili ova krivična dela mogu da budu kažnjeni, ističući da je reč o mlađim maloletnicima, s obzirom na to da su obojica navršila 14 godina, te da zbog toga mogu da budu krivično gonjeni.

- Jedna od mera koja se onda izriče može da bude sudski ukor, što je najblaže što mogu da dobiju za ta dela. To je nešto nalik školskom ukoru, jedan oblik upozorenja kojim im se jasno stavlja do znanja da, ukoliko ponove to delo, sledeći put neće proći bez sankcija - ističe Simić.

Kako navodi, posle ove, najblaže mere, sud može doneti odluku pojačanog nadzora organa starateljstva.

- To znači da bi socijalni radnici obilazili porodicu, razgovarali sa roditeljima koji moraju da budu saslušani, da se vidi da li oni uopšte mogu da nastave da čuvaju i vaspitavaju decu. Važno je i da se utvrdi da li je reč o disfunkcionalnoj porodici, a nadzor bi podrazumevao i određenu edukaciju roditelja - objašnjava naš sagovornik.

Treća mera koja bi mogla da se propiše osmacima koji su seksualno zlostavljali učenika 7. razreda zavodskog je karaktera, navodi advokat.

- Sud na osnovu svih činjenica u ovom slučaju može da donese odluku prema kojoj će ti učenici ići u vaspitno-popravni dom - objašnjava Simić.

Kako stoji u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, zavodske mere izriču se prema maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitavanja, lečenja i osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine, radi vršenja pojačanog uticaja na maloletnika.

- Zavodske mere izriču se kao poslednje sredstvo i mogu trajati, u granicama određenim ovim zakonom, samo koliko je potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera - navodi se u Zakonu.

Ipak, sudska praksa pokazuje, kako kaže advokat Ivan Simić, da maloletnici u vaspitno-popravim domovima provedu najmanje 6 meseci.

- Takođe, na svakih 6 meseci, vrši se kontrola ponašanja maloletnika - zaključuje on.

Ministarstvo: Obavezno uključivanje drugih institucija

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da su Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje detaljno propisane procedure postupanja ustanovama obrazovanja i vaspitanja u slučaju sumnje ili saznanja o svim oblicima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

- Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (svaka ustanova obrazovanja i vaspitanja je dužna da ima formiran Tim za zaštitu) procenjuje nivo vršnjačkog nasilja i u skladu sa tim se u ustanovi preduzimaju dalje mere i aktivnosti - navode za Telegraf.rs.

Kako ističu, u skladu sa procenom za učenike, učesnike događaja se pokreće disciplinski ili vaspoino-disciplinski postupak, izrađuju se planovi zaštite.

- U slučajevima kada se proceni treći nivo nasilja obavezno je uključivanje drugih institucija, odnosno spoljašnje mreže zaštite (policija, socijalna i zdravstvena zaštita). Kada se proceni drugi nivo nasilja, preporučuje se uključivanje spoljašnje mreže zaštite u skladu sa procenom. Pravilnikom o protokolu su precizno propisani sadržaji i način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini prevencije i zaštite, kao i praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti - zaključuju iz Ministarstva prosvete.

Otac obavešten tek sutradan?

Humanitarna organizacija za regionalnu podršku osobama sa invaliditetom "Srbija velikog srca", ponovo se oglasila povodom ovog slučaja, navodeći da do ovakve eskalacije u smislu sociopatije i duboko patoloških postupaka dvojice maloletnika nije moglo da dođe iznenada.

- Ne govorimo o činu izvedenom u afektu, već o smišljenom nedelu sa potrebom za dodatnim omalovažavanjem žrtve i ličnim dokazivanjem počinilaca na krajnje neprihvatljiv način - objavljivanjem i distribucijom snimka samog čina - navode iz Srbije velikog srca.

Otac dečaka je, kako sam navodi, stoji dalje u saopštenju, obavešten tek sutradan o događaju.

- Da li je moguće da niko nije shvatio važnost momentalne reakcije, naročito zato što se radi o detetu sa razvojnim smetnjama? Ko bi, u tom slučaju, bio odgovoran za potencijalan fatalni ishod kada je u pitanju dete koje ne ume samo da se nosi sa traumom? Kako je moguće da je dete sa smetnjama u razvoju bez nadzora van kuće? Gde su bili lični pratilac ili roditelj u trenutku kada je dete zlostavljano? - pitaju se iz ove organizacije.

Lični pratilac 

Inače, lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.

Aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta radi uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti i uključuju: pomoć kod kuće u oblačenju i održavanju lične higijene; pomoć u zajednici, što uključuje: pomoć u korišćenju gradskog prevoza, pomoć u kretanju, odlazak na mesta za provođenje slobodnog vremena i druge vrste podrške.

Usluga ličnog pratioca deteta obezbeđuje se u trajanju do 40 časova nedeljno, u skladu sa procenjenim potrebama korisnika.

(Telegraf.rs)