Boža sa nepokretnim sinom živi u trošnoj kući staroj 130 godina: Novca jedva ima za hranu i lekove

Strahuje svaki put kad mora da ga ga ostavi samog

Trošna kućica usred bogatog sela Guberavac kod Leskovca. U kućici sa daskama umesto tavanice, staroj 130 godina, dobričina Boža i njegov nepokretni sin Dalibor u invalidskim kolicima. U tom domu na promaji nema vode, kupatilo je samo san, nema televizora, nema skoro ničega, a i ono čega ima je u katastrofalnom stanju.

Preporučujemo

Dvojica muškaraca, jedan invalid koji od rođenja ima paralizu, star 40 godina, drugi star 70 godina i bez ikakvog imanja, samuju već 16 godina od kako je umrla supruga i majka Ruža, piše Jugmedia.

- Nije ni tada bilo bog zna kako dobro, ali sam mogao da zaradim u nadnici neki dinar jer je moja supruga Ruža čuvala sina, prala nas, kuvala nam. Posle nje sve je stalo i sve je propalo i sve je palo na mene, a ja izgleda i nisam baš vičan svemu - priča čika Boža, prostodušan čovek koga niko ne obilazi sem povremeno učitelj veronauke Dalibor Cvetković ispred Udruženja „Deca su dar od Boga“.

Božidar i Dalibor, jedno je sigurno, ne gladuju budući da primaju socijalnu pomoć, a otac i nadoknadu za negu sina.

- Kupimo hranu, a ostalo potrošimo za lekove. Za toliko stigne. A prikupio sam i za šporet na drva i izgleda da su me prevarili jer ne greje i sve vreme dimi, pa sam stavio ovu plinaru. Jedva smo izimili jer su nam i drva manjkala - priča Božidar, dok njegov sin gestakulacijama iskazuje tugu.

Nikada, veli, nije bilo dovoljno novca da se voda sa hidrofora u dvorištu uvede u kuću, kao ni novca za kupatilo, pa je ovde higijena davno rekla – zbogom.

- Više i ne razmišljam o tome, godine me gaze, snaga ponestaje - dodaje Boža više za sebe i odmahuje rukom, kao da njome tera tugu iz srca.

Veroučitelj Dalibor je trećeg dana Vaskrsa pokušao da pomogne. Odneo je ovoj dvočlanoj siromašnoj porodici pomoć u vidu odeće i obuće i sredstva za higijenu, ali i uskršnja jaja, kao i ranije.

Dočekali su ga raširenih ruku i sa osmehom.

- Najveći problem je što Boža ne može i nema gde da pere posteljine i garderobu. Problem je i što veoma brine što dva puta mesečno sina ostavlja samog kada biciklom ode do grada da kupi lekove. Brine i za dve koze koje čuva i nekoliko kokošaka - priča Dalibor, humanista koji predaje u obližnjoj školi.

Kada Boži postavite pitanje šta mu treba, on odgovara da mu treba samo graderoba, ali to iz njega govori čovek koji je navikao na život u bedi.

Dalibor međutim kaže da ovoj dvočlanoj porodici iz Guberevca kraj Leskovca treba sve.

- On pominje samo garderobu jer nema gde da je oepre pa kada se uprlja baca je. Inače, trebalo bi da im se uvede voda u kuću, trebalo bi im jedno malo kupatilo, treba im frižeder, treba im televizor koga nikada nisu imali, da imaju prozor u svet. Za sada imaju samo jedan stari radio sa koga se jedva čuje ton - nabraja veroučitelj.

On istovremeno apeluje na ljude dobre volje, na one kojima pretiče, da pomognu ovu porodicu kako bi njihov život bio dostojanstveniji.

- Znate, i kada spavam, ovi ljudi su mi u snovima. Pa, nemoguće je da neko u 21.veku živi kao i 19-om - tužan je Dalibor Cvetković.

(Telegraf.rs)