Srbi digitalno najpismeniji, naš obrazovni sistem digitalni lider

Ako verujete svakom slovu ovog naslova, a još vas i mrzi da tumarate bespućima interneta da to proveravate – niste jedini

Polovina građana gotovo nikad ne obraća pažnju na izvore medijskih sadržaja, a dve trećine čita samo naslov i malo preko, nalazi su jednog od CeSID-ovih istraživanja koje su uradili za Propulsion i USAID, u okviru programa Nova pismenost.

Da se razumemo: mi nismo digitalno nepismeni, ali smo daleko od superlativa. Što mlađoj generaciji pripadamo, tehničke veštine nam bolje idu (digitalno smo spretni, rekli bi stručnjaci), ali to kako digitalni svet u kome smo oblikuje naše misli, stavove i na kraju odluke koje donosimo – e to je prostor medijske, informacione i digitalne pismenosti, u kom ima puno mesta za napredak.

Više od šezdeset posto nas koristi Viber, isto toliko Facebook, no taj prosek uglavnom čine nešto stariji. Dok vi, kao roditelj ili nastavnik, otvarate ujutru Facebook ili Instagram da vidite šta ima novo na feedu, vaša deca su na Instagram storijima, Reelsu (znate šta je?) i TikToku, gde više od polovine tinejdžera u Srbiji ima nalog. Dok vi udarate srca na objave najbližih prijatelja i rodbine, vaša deca prate "nepoznate ljude naše generacije sa zabavnim sadržajem" koji pre svega "predstavljaju život onakvim kakav on jeste, bez ulepšavanja", kažu klinci za Novu pismenost.

Ako smo prešli tridesetu, pojmovi poput "influensera" ili "TikToka" u nama izazivaju zebnju. A kako i ne bi, kad samo bizarne vesti u vezi s ovim temama isplivavaju u "starim" medijima koji i sami te pojave slabo razumeju, a malo ih se i plaše. Evo, recimo, sedmi po popularnosti tiktoker na Balkanu je iz Crne Gore, a ima 630 hiljada pratilaca, više nego ta zemlja stanovnika; tolikom publikom ne može se pohvaliti ama baš ni jedan crnogorski medij. Luka Bojanović Bojanče, srećom, razume da je i on sâm nekakav medij, s velikim uticajem i određenom odgovornošću, pa zajedno s jednom studentskom organizacijom ovih dana strpljivo i odgovorno edukuje ljude i poziva Crnogorce da se vakcinišu, a i inače promoviše dijalog, razumevanje i učenje.

Je li ovaj tiktoker na tragu nekakvog novog podučavanja primerenom digitalnom dobu? Možda. Ali potrebno je i da ceo naš obrazovni sistem – nastavnici, pre svega – hrabro zakorači u digitalnu realnost koja je tu. Oni su to tokom vanrednog stanja i činili, a danas više od pola nastavnika u Srbiji kaže da bi u nastavi koristili društvene mreže i digitalne resurse. Ipak, preko 40% učitelja kaže da je uticaj influensera štetan po učenike, a zaziru i od još ponekih novina u digitalnoj sferi.

Zato je Nova pismenost, u saradnji sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja raspisala #DigitalnaEkspedicija Izazov 2021, gde s milion dinara, mentorstvom i sistemskom podrškom tražimo najbolja rešenja iz osnovnih i srednjih škola za "otvoreni digitalni obrazovni resurs", odnosno, laičkim jezikom, ono rešenje koje naše škole približava idealu iz naslova ovog teksta.

A kako da taj naslov bude stvarno tačan i čvrsto utemeljen u realnosti? Recept je u isto vreme i bolan i bolno jednostavan.

Razgovarajmo. Slušajmo se. Učimo jedni o drugima i jedni od drugih, makar živeli u istoj kući. I ne bilo nam teško da ponekad pogledamo neki kredibilan izvor, istraživanje, priručnik, vebinar, jer novo doba traži skroz novu medijsku i digitalnu pismenost. Program poput našeg, na zuov.gov.rs/digitalna-ekspedicija tome i služi.

Darko Soković, partner, Propulsion

(Telegraf.rs/PR)