Srbi povratnici u Žaču dočekuju Vaskrs sa željom da opstanu na svojim imanjima: Vera nam pomaže

Nakon povratka, 11. godinu za redom srpske porodice dočekuju Vaskrs u svom selu

Srbi povratnici u Žaču dočekuju Vaskrs sa željom da opstanu na svojim imanjima i u dobrim odnosima žive sa komšijama Albancima. Žale što zbog pandemije koronavirusa ne mogu da dođu raseljeni Srbi sa kojima su delili radost tokom prazničnih dana i slava.

Preporučujemo

U Žaču trenutno živi devet srpskih porodica. Demonstracije lokalnih Albanaca koji su se protivili povratku Srba, incidenti i krađe nisu obeshrabrili povratnike da ostanu u kućama i na svojim imanjima, piše kosovo online.

Nakon povratka, 11. godinu za redom srpske porodice dočekuju Vaskrs u svom selu.

U domu Siniše Komatovića praznična atmosfera. Supruga Olivera sa troje dece farba uskršnja jaja.

- Ja to radim na starinski način. Farbam jaja prirodnom metodom u lukovini i koprivi. Dok se jaja kuvaju zavijam ih raznim travama. Prvo jaje je crvene boje i ono je Čuvar kuće - objašnjava Olivera Komatović.

U ukrašavanju jaja pomažu joj dve ćerke i sin.

- Lepim cirkone. Što lepše to bolje. Mnogo se radujem Vaskrsu - govori Nikolina dok ukrašava uskršnje jaje.

- Ovo je moje jaje i najlepše je na svetu - ponosno priča Stefan i pokazuje jaje koje je ukrasio.

Komatovići se raduju svakom prazniku. Tada zaborave na svakodnevne muke i probleme.

- Da nije praznika i crkve koja nas je održala u svakoj neprilici, ne bi ni nama bilo opstanka. Učim moju decu, tako je i mene moj otac učio, da veruju u Boga, poštuju praznike i blagdane. Crkva je iz svih nevolja i ratova nas izbavila i sačuvala. Verovanje u Boga nas je održalo u životu - kaže Siniša.

Priču nastavlja, kako je budućnost povratnika ugrožena, jer nema posla.

- Sve manje ljudi se vraća. Baš zbog te egzistencije, ne mogu ljudi da prežive jer nemaju posla. Nigde ne radim i živimo od socijale, koja je mnogo mala da se opstane. U više navrata sam nameravao da se opet pokupim i odem da bih radio, ali opet gde da odem, ovo je moje, taman samo nešto stekao i kako da to ostavim.

Najveći je problem posao i kako ga dobiti. Privatnog posla nema, malo naših ljudi gradi, da li nemaju para ili ne žele da ulažu, ne znam šta je u pitanju. Uglavnom nema gde da se zaradi dinar - požalio se Siniša.

U Žač se 2010. godine vratio i Veljko Komatović koji se tu oženio i dobio troje dece. On je odlučan u nameri da opstane i živi na svom imanju.

- Ne idem sa svoje dedovine tu sam se vratio i kad sam se već vratio tu sam i stvorio porodicu. Možete da vidite moj podmladak, moju decu koja su ovde rođena.

Apsolutno u svakom pogledu podržavam svakog Srbina povratnika koji iskaže želju da se vrati tamo gde je rođen i sigurno ima svu podršku i pomoć od mene i moje porodice ako se odluči na ovakav korak, kao što smo se mi odlučili - poručuje Veljko.

Zabrinjava ga budućnost dece i njihovo školovanje. Njegov sin, osmogodišnji Strahinja, nastavu pohađa u osnovnoj školi u Osojanu.

- Igram se sa bratom i sestrom. Najviše volimo da se igramo loptom. Slušam roditelje i pomažem im. Idem u školu i tamo se igram sa svojim drugovima - ispričao je Strahinja kako provodi svoje detinjstvo.

Srbi u Žaču 8. maja slave praznik Markovdan, koji se tradicionalno obeležava svake godine. Zbog pandemije koronavirusa ne očekuju dolazak raseljenih Srba i žale, kako su kazali, što nemaju blagoslov Eparhije raško-prizrenske da organizuju litije.

(Telegraf.rs)