Ako roštiljate u prirodi, ovo su saveti kako da najbezbednije ugasite vatru nakon spremanja hrane
Ovo je period kada se povećava broj požara na otvorenom prostoru
Povodom praznika 1. maj koji uvek izmami veliki broj ljudi u prirodu načelnik Odeljenja iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu Milorad Spasojević dao je savete kako u njoj treba da se ponašamo i kako da se najbezbednije ugasi vatra nakon spremanja hrane.
Preporučujemo
U bolnici u Čačku dete i dve trudnice zaraženi koronom
Dr Tiodorović o praznicima: Nemojmo da ponovimo istu grešku, dobro je da sada skijališta ne rade
Istakao je da ćemo sliku o nama, kakvi smo izletnici, pokazati kada krenemo kući i vidimo šta smo ostavili.
- Ono što je preporuka, s obzirom na to da će se spremati hrana na otvorenom, jeste da vodimo računa da prilikom spremanja hrane to uradimo na uređenim delovima, određena izletišta imaju delove za to - napominje Spasojević, piše RTS.
Veoma je bitno da ne ugrozimo druge i da ne napravimo materijalnu štetu, kako kaže Spasojević.
Prema njegovim rečima, prethodnih godina nije bilo većih vanrednih događaja, bilo je manjih intervencija koje su rešavali.
- Pozivamo sugrađane da se u prirodi ponašaju kao u svom dvorištu, da ne izazivaju opasnost i da u miru proslavimo današnji praznik - ukazao je Spasojević.
Kako se najbezbednije gasi vatra
Spasojević navodi da nakon završetka pripreme hrane, flašom vode treba zagasiti vatru, odnosno ohladiti je, a mogu se i zemljom prekriti ostaci od žara - da se zaguši i otkloni dalja mogućnost širenja požara, jer zbog vetra žar može da se prenosi.
Savet je da pre nego što izletnici krenu kući pogledaju ne samo da li su počistili, već da se vidi da li vatra tinja, da li ima dima, pre napuštanja lokacije.
Neugašena cigareta nije samo problem na otvorenom prostoru nego i u zatvorenim prostorima.
Dodaje da obična cigareta bačena kroz prozor automobila može izazvati nevolju, požar koji može napraviti štetu na terenu i ugroziti bezbednost učesnika u saobraćaju, a često požari skreću pažnju ljudima da vide šta to gori i ometaju ih u vožnji.
- Pričamo o prazničnim aktivnostima, koje će biti, ali pandemija će izmamiti ljude napolju. Oni hoće da pripremaju roštilj, ali je potrebno samo malo odgovornije ponašanje - kaže Spasojević.
Izletišta su bezbedna, ali ljudi traže svaku poziciju gde mogu da naprave poseban ugođaj.
Spasojević podvlači da će Sektor za vanredne situacije imati ekipe na izletištima, da se nađu ljudima u pomoć, ako dođe do požara.
Problem je, kako kaže, što ljudi sve dublje odlaze u prirodu, u zabačena mesta i na tim mestima mora se voditi računa da se ne izazove veći incident. Do tog mesta ekipi vatrogasaca je potrebno više vremena i mali požar može da preraste u veći.
- Ukoliko ne vide ekipe na licu mesta, ne znači da nismo tu, na broj 193 smo dostupni ako primete vatru ili dim, određuje se najbliža ekipa odakle se požar dojavljuje - kaže on.
Kada ima najviše posla
Ovo je period kada se povećava broj požara na otvorenom prostoru.
- Od početka godine bilo je 9.600 vanrednih događaja, 4.500 požara na otvorenom prostoru. Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje strnjih useva, đubrišta - ističe Spasojević.
Ljudi uređuju bašte i spaljuju biljne ostatke, da bi ih raščistili šta se nagomilalo, što prouzrokuje problem.
Prema njegovim rečima, požari na otvorenom se brzo šire, zahvataju velike površine i gašenje zahteva veliki broj ljudsta i tehnike.
- Treba se lepo provesti i uz malo odgovrnosti biće svima lepo - zaključio je Milorad Spasojević.
(Telegraf.rs)