Da li je odzvonilo divljim deponijama? Pojavila se aplikacija i armija volontera za čišćenje

Deca su skoro svuda bila u prvim redovima. Tako je bilo u Beogradu, u Bloku 44, u Kraljevu i Požegi

Kampanja "Zavrni rukave", koju je pokrenula neformalna grupa građana "Eko straža", u nedelju je na 52 lokacije širom Srbije okupila oko 2.000 građana, među kojima je bilo više stotina dece.

Preporučujemo

U prvoj akciji u okviru kampanje, održanoj pre dva meseca, smeće je očišćeno sa dve lokacije (reka Peštan kod naselja Rudovci i Rosomačka reka odnosno Rošomački Lonci na Staroj planini), u drugoj sa 14, a u trećoj sa čak 52, što govori kako se veoma brzo povećalo interesovanje građana, ali ujedno i o velikom broju nelegalnih deponija po čitavoj zemlji.

Kampanja ima za cilj ne samo da se počisti đubre sa određene lokacije, već i da se čišćenje omasovi, ali i da bi se uticalo na državne institucije da nađu trajno rešenje za smeće, tačnije da izgrade sistem za upravljanje otpadom. Zasad su itekako vidljivi rezultati kada je reč o omasovljenju akcije, pa se čeka reagovanje države.

Zavrni rukave se održava na svake četiri nedelje i to u nedelju, a funkcioniše tako što svaki pojedinac ili organizacija imaju mogućnost da prijave lokaciju i budu domaćini akcije.

Bojan Simišić, iz Eko straže, kaže da je u trećoj akciji izvučeno između 6.000 i 7.000 kesa smeća.

- Pronađeno je mnogo tepiha, starih televizora, šerpi, papuča, ćebadi. Na nekim mestima odaziv je bio čak do 90 ljudi. Iako nije Estonija 2008. mislim da smo korak bliže tome - ističe on, a prenosi Balkan Green Energy News.

Simišić navodi da je energija pozitivna, nema kolateralne štete, druženje je na vrhuncu i velika većina građana koji su učestvovali žele da nastave sa akcijama.

"Zavrni rukave 4" je najverovatnije za četiri nedelje i očekujemo još veći izazov, najavio je on, i zahvalio se svima koji su učestvovali i koji na ovaj način pokazuju lepšu stranu Srbije.

Najmlađa ekipa je izgleda bila ona iz Grabovaca, sela u blizini Šapca. Fudbalski klub Graničar je na svom Fejsbuk profilu napisao da su se juče aktivirali najmlađi meštani Grabovaca i podržali akciju Zavrni rukave. Time su ulepšali svoje selo i očistili ga pred predstojeće praznike, naveli su iz ovog fudbalskog kluba.

Deca su skoro svuda bili u prvim redovima. Tako je bilo u Beogradu, u Bloku 44, u Kraljevu i Požegi.

Nišlije su uz vođstvo Eko gerile Niš očistile divlju deponiju kod Hitne pomoći. Otpada je bilo dovoljno da se napuni jedan kamion lokalnog komunalnog preduzeća.

U Novom Sadu čišćenje je organizovano na dve lokacije: Šodroš i Oficirac. Na obe lokacije je bila potpisivana i peticija za očuvanje Šodroša, Kameničke ade i Ribarca, lokaliteta sa obe strane Dunava i staništa više od 400 zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta.

Kragujevčani u čistili jezero Bubanj. U akciji je korišćen i jedan čamac.

Ekipe su na nekim lokacijama bile malobrojne, ali to ih nije omelo da završe posao. Takav slučaj je bio u Lazarevcu, Niškoj Banji, Begeču.

Srbija ima više od 2.200 divljih deponija

Povodom Dana planete Zemlje koji je nedavno obeležen, Srbija je dobila aplikaciju "Ukloni divlju deponiju" preko koje će svi građani moći da daju doprinos evidentiranju lokacija divljih deponija.

Aplikacija je trenutno dostupna za korisnike Android uređaja, a uskoro će biti dostupna za preuzimanje i na Google Play Store, dok je verzija za iOS uređaje u pripremi.

Podaci lokalnih samouprava, dostavljeni Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA), pokazuju da u Srbiji ima više od 2.200 divljih deponija, ali se procenjuje da je taj broj daleko veći. One se, kako je saopštio Program ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP), najčešće nalaze u ruralnim sredinama, u blizini naseljenih mesta, uz korita reka, kao i duž saobraćajnica.

Osim što kvare izgled okoline, divlje deponije utiču i na zagađivanje vazduha, voda i zemljišta i samim tim ugrožavaju zdravlje ljudi.

Kako bi prijavili divlju deponiju korisnici aplikacije bi trebalo da je fotografišu putem aplikacije i, uz kratak opis, pošalju prijavu, koja će biti registrovana u bazi Agencije za zaštitu životne sredine. Ukoliko se desi da korisnik u trenutku prijave deponije bude van dometa, aplikacija će zapamtiti prijavu i poslati je prvom prilikom kada telefon bude povezan na internet. Prijave su anonimne i njihov broj je neograničen.

Podaci dostavljeni preko aplikacije biće javno dostupni na mapi Agencije kojoj se može pristupiti u okviru aplikacije. Građani će takođe moći da prate i da li su nadležna preduzeća i institucije uklonile deponiju, kao i koliki je ukupan broj prijavljenih divljih deponija u njihovom okruženju i u Srbiji, saopštio je UNDP koji je zajedno sa Agencijom, i uz saradnju sa Ministarstvom životne sredine, pokrenuo aplikaciju.

Aplikacija je izrađena u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” koji sprovodi UNDP sa Ministarstvom i uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

(Telegraf.rs)