Hirurzi u Surduluci snimali složen zahvat: Izveli uspešnu operaciju karcinoma debelog creva
Ova metoda se obično primenjuje kod tumora u donjem kraju rektuma
Tim lekara specijalista Zdravstvenog centra u Surdulici u utorak je još jedanput uspešno izveo veoma složenu hiruršku operaciju karcinoma debelog creva, vranjenews.rs.
Preporučujemo
Ipak nema sednice Kriznog štaba, koja je najavljivana za danas
Urnebesno: Vranjanac prijavio policiji komšinicu jer mu je pokazala golu zadnjicu, sve i slikao
Reč je o laparoskopskoj "abdominalnoj perinealnoj amputaciji rektuma po Majlsu", sa izvedenom terminalnom kolostomom.
Ova metoda se obično primenjuje kod tumora u donjem kraju rektuma. Operacija rezultira trajnom kolostomijom jer su uklonjeni celokupan rektum i anus.
Ovakve operacije izvode se u Surdulici retko i zahtevaju vrhunsku obučenost lekarskog tima.
Operacija, koja je u utorak trajala oko pet i po sati, izvedena je u saradnji surduličkog tima lekara i ostalog medicinskog osoblja sa gostujućim hirurzima iz KBC Bežanijska kosa u Beogradu - Rastkom Baćevićem i Draškom Gačićem.
Lekari sa odeljenja Hirurgije i Anesteziologije ZC Surdulica bili su hirurzi Aleksandar Saša Stanojković, Dejan Antić i Marija Antić, te anesteziolog, Vranjanac Nikola Gogić koji radi u ZC Surdulica.
U operaciji su učestvovali i instrumentari Tijana Zarkov, Božana Arizanović i Žarko Jović, kao i anestetičari Nadica Petrović, Ivana Anđelković i Sunčica Petrović.
Ime Vilijama Enesta Majlsa postalo je sinonim za ovu kombinovanu hiruršku tehniku i donelo je radikalne promene u filozofiji resekcije tumora rektuma i en bloc limfadenektomije.
Početkom dvadesetog veka abdomino perinealna resekcija je široko prihvaćena kao zlatni standard u lečenju karcinoma rektuma. Rekonstruktivne operacije, upotreba mehaničkih šivača i bolje razumevanje potencijalnog širenja tumorskog procesa, smanjili su indikaciono područje Majlsove operacije.
Načinjen je veliki progres u hirurškoj terapiji karcinoma rektuma u poslednjih sto godina. Majls je svakako bio pionir na ovom polju. Bez njegove teorije limfogenog širenja stopa recidiva bi i danas iznosila 95 odsto. Živeo je i radio u vreme u kome se nije znalo za hirurgiju zasnovanu na dokazima.
Proučavao je operativni tretman bolesti sa skoro uvek fatalnim ishodom. Pažljivim praćenjem svojih rezultata i velikim poznavanjem anatomije i patologije, uz intuiciju i otvoren um, razvio je operativnu tehniku koja je postala temelj hirurškog lečenja karcinoma rektuma. I danas abdomino-perinealna resekcija, koja nosi njegovo ime, uz neke manje tehničke promene, ima svoje mesto u lečenju malignih tumora rektuma.
(Telegraf.rs)