Nebojša iz Žitorađe živi bez primanja: Ratni saborac Dalibor ga svakog dana zove kod sebe na ručak

Nebojša Đorđević (43) bio je vojnik za vreme NATO bombardovanja, a suludi rat ostavio je trajne posledice zbog kojih ovaj čovek živi na rubu siromaštva

"Rodi me, majko, srećnog, pa me baci na đubrište" izreka je koje se možda najčešće setimo u trenucima nesreće, tuge i bola. Ukoliko je to istina, onda bi se moglo reći da je Nebojša Đorđević (43) iz Žitorađe upravo to, da ga je majka rodila srećnog, priželjkivao čitavog života koji od njegovog najranijeg detinjstva nije bio nimalo lak.

Preporučujemo

Nebojša je imao 3 godine kada mu je otac poginuo, te se o njemu starala majka. Sa majkom je i odrastao, a onda ga je rat na Kosovu i Metohiji zatekao kao mladića, tek spremnog za život i svetlu budućnost. Kao vojnik, bio je u Prištini, a za vreme NATO bombardovanja 1999. bio je premeštan na razne lokacije. Tada je na svojoj koži osetio sve strahote rata, a po završetku - sav njegov besmisao.

Jer, posle suludog ratovanja, Nebojša više nije bio isti.

- Ostao je sam sa majkom, a ljudi se posle takvih strahota rata povuku u sebe, pa se nikad nije ni ženio. U ratu je povredio nogu, polomio je zglob, pa sad ima šipke u nozi koje mu često stvaraju velike probleme. Na sve to, srčani je bolesnik, a ni psihički nije dobro posle svega. Prošao je vrlo loše, sa traumama koje ostaju - kaže za Telegraf.rs Dejan Marković (Milošević), humanitarac iz Kuršumlije koji je posetio Nebojšu kako bi mu pomogao, makar oko onog najosnovnijeg.

Jer, Nebojša nema apsolutno nikakvih primanja. Živi sam u staroj kući, bez igde ikoga. Majka je preminula pre 10 godina i od tada se Đorđević snalazi kako zna i ume.

- Do tad je, iako teško, bilo lakše jer su imali njenu penzijicu, koliko god da je bila mala. Od toga su živeli. Međutim, posle toga je Nebojša bio prepušten sebi. Već 5 godina nema struju, živi u mraku. Ponekad mu komšije pomognu, ali to nije dovoljno. On je bolestan, ni ne sme da radi teške fizičke poslove, ali radi kad se nađe nešto - priča Marković.

Kako kaže, Nebojša u kući ima stari šporet na drva, pa tu, kada nađe malo grančica, ugreje vodu da se okupa. A ni funkcionalno kupatilo nema.

Pomoć od ratnog saborca

Nebojša je pomoć zatražio od Markovića nakon što je čuo da je ovaj humani čovek pomogao i Daliboru Cvetkoviću, koji takođe u Žitorađi živi sa slepom majkom.

- Kada je Dalibor čuo kako Nebojša živi, zvao me je da i njemu na bilo koji način pomognemo. Od tada, Dalibor, divan jedan čovek, zovu Nebojšu kod sebe na ručak svakog dana - priča naš sagovornik.

Marković ističe da je za početak cilj njegovog udruženja da Đorđeviću kupe najosnovnije: hranu, ali i drva za zimu, frižider i električni šporet, kao i da mu se otplati dug za struju koji iznosi oko 50.000 dinara.

Ukoliko želite da pomognete, to možete učiniti uplatom na žiro račun: 160-0000000509654-28 Udruženje Gvozdeni puk Republike Srbije, a kao svrhu uplate navesti pomoć za Nebojšu Đorđevića. Dejana Markovića takođe možete pozvati na broj telefona 061/171-4045.

(Telegraf.rs)