Baka Blagica i sin Časlav ne jedu danima, kuća se ruši: On bolestan radi, iskoriste ga za 500 dinara

Na rubu siromaštva, u straćari koja svakog trena preti da se obruši, u gladi i nemaštini, u zabačenom selu Voganac žive Blagica (70) i njen sin Časlav (45) Lazarević

Jedna krava, nekoliko mršavih, neuhranjenih kozica i kućica na ivici rušenja - to je bukvalno sve što imaju baka Blagica (70) i njen sin Časlav Lazarević (45), odsečeni od sveta u selu Voganac u opštini Bujanovac. Baka je stara, a Časlav bolestan - ima psihičkih problema, zbog čega mu je još teže da nađe bilo kakav posao.

Preporučujemo

Trošna kuća u kojoj žive preti da se obruši na njih svakog trena. U njoj imaju samo krevete koje je odavno trebalo baciti, ali Blagica i njen sin nemaju za druge, ne nove, već novije. Nemaju kupatilo, koje smatraju luksuzom, ni vodu, kao ni električne instalacije. Niti bilo šta od bele tehnike. Imaju jednu sijalicu i jedan šporet na drva, koji su dobili od Lovačkog udruženja Golub.

Za tešku sudbinu Časlava i njegove majke čula je mlada humanitarka iz Vranja, Tamara Misirlić, koja ih je posetila u sredu. Tamara za Telegraf.rs priča svoje utiske posle posete Lazarevićima, navodi da se, otkad pomaže ljudima, nije nijednom susrela sa ovako katastrofalnim uslovima za život.

- Dugo je trajala potraga za ovom porodicom. Najpre uopšte nisam mogla da ih nađem, da dođem do njih. Krenula sam kolima donekle, ali dalje se mora pešaka. Pešačila sam nekih 6, 7 kilometara do njih i videla ih sa kozicama na ispaši. Časlav je zaista jako bolestan, i stvarno želi da radi. Ponekad ga ljudi pozovu da im obavi neki fizički posao, daju mu 500 dinara za ceo dan. Iskorišćavaju ga - započinje naša sagovornica, vidno ganuta prizorima koje je zatekla u selu Voganac.

Kako kaže, selo je zabačeno, najbliža prodavnica udaljena je 10 kilometara, i nalazi se u mestu Klenike.

- Jako je tužna njihova priča, da tužnija ne može biti... Baka Blagica mi kaže da Časlav jako voli sok, pa onda ode do prodavnice, pešači nekim prečicama, zaobilaznim putem, kilometre i kilometre, da bi kupio samo pola litre soka. Rekla mi je i da često nemaju šta da jedu, ali da je ona navikla na glad - kaže Tamara.

Ova mlada devojka dodaje i da do skoro, odnosno do pre nekoliko meseci, Lazarevići nisu primali socijalnu pomoć. Sada je imaju, a ona iznosi oko 10.000 dinara.

- U kući zaista nemaju ništa. Slike govore više od reči... Pitanje je kada će ta kuća da se sruši. A ono što je posebno važno reći je da ta kuća nije njihova i da svakako u nju ne mogu da ulažu, već da bi najbolje rešenje bilo da se prebace negde drugde odatle - napominje naša sagovornica.

Suvišno je bilo pitati Tamaru šta je Blagici i Časlavu potrebno od odeće, nameštaja ili hrane, jer se odgovor - "sve", nameće sam po sebi.

Ukoliko želite da pomognete Lazarevićima, možete pozvati Tamaru Misirlić na broj telefona 065/527-6719.

(Telegraf.rs)