Danas su Blagovesti: Vernici veruju da ovako treba započeti dan da biste doneli napredak u kuću

Proslavljanje Blagovesti i danas za ljude na selu, ali i poljoprivrednike, predstavlja početak radova na polju, setve pšenice i ječma, kalemljenje i obrezivanje voća

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Blagovesti, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika i dan kada je Arhangel Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.

Preporučujemo

Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski, pa se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za svoj porod, odlazeći u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima.

Prema predanju, kada je Marija napunila 15 godina, nakon 11 godina služenja u jerusalimskom hramu, sveštenici su joj rekli da zakon nalaže da ne može ostati tu, već da mora stupiti u brak. Ipak, ona im je odgovorila da se posvetila Bogu i da želi ostati devojka do smrti. Tada je prvosveštenik Zaharija okupio 12 ljudi iz plemena Davidova da bi je jednom od njih ostavio na čuvanje. Marija je tako poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine.

Jevanđelje kaže da se Arhangel Gavrilo javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, dok je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije  i saopštio joj da će roditi sina Božijeg.

"Raduj se, blagodatna. Gospod je s tobom", reči su Arhangela Gavrila kojima je otvorena istorija Novog Zaveta i počela obnova čovečanstva.

Ideje obnove i rađanja donele su sa sobom i verovanje da na ovaj dan treba ustajati veoma rano i sa pesmom započeti radove. Upravo zbog toga običaji nalažu da se na ovaj praznik obavezno počiste kuća, dvorište, obori, štale i da se sve đubre spali.

Nekada se verovalo da devojke uoči ovoga dana treba da nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave veliku vatru, na kakvom brdu, seoskom raskršću ili drugom vidnom mestu. Oko vatre bi se okupljali i mladi i stari, uz pesmu i veselje. Kada bi se vatra dovoljno rasplamsala, oni spretniji bi je preskakali, jer se smatralo da će onaj ko preskoči plamen biti cele godine zaštićen od ujeda zmije.

U narodu Blagovesti važe kao i dan koji se svetkuje zbog zmija. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Takođe, postoji verovanje da dan nakon ovog praznika, pa sve do Velikog petka, može da se započne neki veliki i važan posao, ali i donose bitne životne odluke.

Proslavljanje Blagovesti i danas za ljude na selu, ali i poljoprivrednike, predstavlja početak radova na polju, setve pšenice i ječma, kalemljenje i obrezivanje voća. Tako se veruje da je došao kraj zime, pa postoji izreka koja kaže: "Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod".

Inače, Blagovesti su jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, koji se uvek slave 25. marta po starom, a 7. aprila po novom kalendaru.

(Telegraf.rs)