Zbog bolesne dece cele porodice u izolaciji: Britanski soj napada i mlađe, ali komplikacije su retke

Simptomi sa kojima deca dolaze u respiratornu ambulantu najčešće su povišena telesna temperatura, curenje nosa, bolovi i grebanje u grlu, kašalj, bolovi u stomaku, proliv i povraćanje

U Dečjoj respiratornoj ambulanti u Subotici je tokom februara i marta pregledano 3028 dece sa simptomima respiratorne bolesti. Na korona virus je testirano 557 mališana, a njih 101 je bilo pozitivno.

Preporučujemo

Kako iz Dečjeg dispanzera dodaju, primetan je porast broja zaražene dece, pa za razliku od ranijeg perioda kada su deca u izolaciju išla uglavnom jer su im roditelji bili bolesni, sada je sve češća pojava da se testira prvo dete, pa da zatim cela porodica završi u izolaciji zbog najmlađeg člana, piše Subotica.com

- Od testirane dece, imamo u svim uzrasnim grupama pozitivne, mada smo primetili da ih više ima u školskom uzrastu od 5. do 8. razreda, srednjoškolci, ali nisu izuzeta ni deca u vrtiću, pa čak i mlađi uzrasti. Razlog te pojave je verovatno novi, britanski soj korona virusa koji je prisutan i u našoj zemlji. Primećemo je da je on kontaginozniji, brže se širi među decom, ali na svu sreću još uvek daje lakšu kliničku sliku - kaže dr Tatjana Kozomora, pedijatar u Dečjem dispanzeru.

Simptomi sa kojima deca dolaze u respiratornu ambulantu najčešće su povišena telesna temperatura, curenje nosa, bolovi i grebanje u grlu, kašalj, bolovi u stomaku, proliv i povraćanje, dok se kod onih starijih javljaju bolovi u mišićima, zglobovima i gubitak čula ukusa i mirisa. Kako dr Kozomora ističe, teško je razlikovati da li se radi o kovidu, gripu ili nekom sezonskom virusu.

- Slična je simptomatologija, tako da nakon kliničkog pregleda deteta radimo antigensko testiranje, a nakon toga se odlučujemo za dalju dijagnostiku, krvna slika, rendgen, u zavisnosti od kliničke slike i stanja deteta. Međutim, uglavnom je to simptomatska terapija, gde se deca leče u kućnoj izolaciji, a retko imamo neke komplikacije koji zahtevaju hospitalizaciju. Mada, ni to nisu retki slučajevi težih komplikacija kod dece, ali uglavnom su to deca sa nekim drugim oboljenjima - objašnjava dr Kozomora.

Kako dr Kozomora napominje, uobičajena je praksa da se deca ne dovode odmah po pojavi simptoma, već da sačekaju dva-tri dana, te da dođu ukoliko se tegobe pogoršaju i nakon davanja lekova za snižavanje temperature. Ipak, postoje simptomi koji roditeljima signaliziraju da kod doktora treba što pre.

- To su neke promene boje kože, pepeljasto siva ili plavičasta koža, otežano disanje, kada dete diše stomakom i uvlači međurebarne mišiće, ubrzano disanje, ukoliko dete ima neke promene na koži koje ne prolaze na pritisak, bolni i otečeni zglobovi, ako je dete pospano, malaksalo, apatično i ne ponaša se uobičajeno, sve su to znaci za uzbunu kada roditelj treba odmah da se javi i ne čeka kod kuće - poručuje dr Kozomora.

Dečji dispanzer je podeljen na dva dela, u jedan dolaze zdrava deca, a drugi deo čini respiratorna ambulanta u koji roditelji bolesnu decu mogu da dovedu radnim danom i subotom od 7 časova do ponoći, a nedeljom od 8 do ponoći. U slučaju potrebe za dodatnom dijagnostikom, deca mlađa od sedam godina šalju se u Dečju respiratornu ambulantu u bolnici, dok oni stariji idu u Kovid ambulantu u Harambašićevoj ulici.

(Telegraf.rs)