"Jer šta čovek poseje, ono će i žnjeti": Uskršnja poslanica nadbiskupa Hočevara, druga godina korone

* Beogradski nadbiskup citirao apostola Pavla * Ocenio da je telesno preuzelo primat, te da se duhovno institucionalno istiskuje

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je predstojeći praznik Uskrs i u Poslanici ocenio da čovečanstvo i u ovoj godini obeleženoj pandemijom ne može biti rukovođeno samo egzaktnim naukama, željom za profitom, željom za uživanjem, karijerizmom ili samo digitalnom mrežom i video-zabavama, već da može napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha.

Preporučujemo

Uskršnju poslanicu beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara prenosimo u celosti.

Predraga braćo i sestre, predragi svi vi, prijatelji, u Uskrslom Bogočoveku Isusu Hristu!

Ne mogu drugačije da započnem ovaj susret s vama, a da vas, smerno se oslanjajući na reč samog Gospodara života, smrti i podzemlja ‒ Gospoda našeg Isusa Hrista, ne pozdravim sa: "Mir vama!"

Mir, dakle, svima vama, braćo i sestre, koji slušate ili čitate ove skromne reči moje Uskršnje poslanice za 2021. godinu.

I ova je godina na planetarnoj ravni obeležena pandemijom kovida 19. Ta činjenica me, s jedne strane, čini silno nespokojnim, ali me, s druge, još silnije usmerava ka spasonosnoj stvarnosti promišljanja, traganja i procenjivanja celokupnog ljudskog života.

Kao čoveku koji voli život i povest, teško mi je da shvatim kako je moguće da je čitavo čovečanstvo gotovo doslovce kleklo pred ovom pojavom. Proteklih decenija, mediji i časopisi, kao i naučna glasila, izveštavali su o tolikim, veličanstvenim rezultatima nauke i inovativnim naučnim otkrićima.

U mnogim laboratorijima, naučnici su ‒ ako smem tako reći - počeli čak krojiti čovekovu sudbinu: hoće li nam se roditi muško ili žensko dete, ovakvih ili onakvih očiju, ovakvog ili onakvog izgleda...

Proslavljajući "pobednička" postignuća genetike, stručnjaci se, dakle, uveliko poigravaju sa osnovnim jedinicama života, u prirodu uvodeći nove veze, nove kombinacije, proizvodeći već sada naizgled privlačne i do sada neviđene plodove.

Da li je onda moguće da u ovom "pobedničkom" svetu "nauke i razvoja", sićušni, nevidljivi virus kovid 19 zakoči celokupan naš progres i uspeh, i blokira nam ekonomiju?

Nije mi, braćo i sestre, do toga da ovde neodgovorno licitiram, izvodim jeftine zaključke ili se bavim nekakvim teorijma zavere...

O ljudskom duhu danas se mnogo ne govori

Kako god pristupali ovim pojavama, i uz puno uvažavanje svih ovih veoma kompleksnih pitanja, nikako ne možemo i ne smemo zaobići reči Apostola naroda, svetog Pavla, koji u svojoj prvoj poslanici - Poslanici Galatima - poručuje ovako: "Ne varajte se: Bog se ne da obmanjivati, jer šta čovek poseje, ono će i požnjeti. Jer ko seje u telo svoje, od tela će požnjeti trulež, a ko seje u duh, od duha će požnjeti život večni." (Gal 6. 7‒8)

Smatram, braćo i sestre, da svi moramo ponizno priznati: ovaj naš tako privlačni, vidljivi i opipljivi svet doslovno nas je ulovio u sopstvenu zamku.

I to zato što pretežno živimo tako kao da stvarno i jedino postoji samo taj vidljivi, opipljivi i materijalni svet. Narodi i države ulažu divovske napore za telesno zdravlje i telesnu lepotu.

O čovekovom, pak, duhu, danas se ne govori mnogo. U našim školama, na primer: koliko samo mesta ima za prirodne nauke, za tehnologiju i materijalnu komunikaciju, dok je "duh" isuviše često zaboravljen ili je gurnut na periferiju.

Državne strukture danas misle da su "moderne" i savremene samo u onoj meri u kojoj konfesionalni veronauk izbacuju iz svojih školskih programa.

Parlamenti smatraju da su suvereni samo onoliko koliko iz svog zakonodavstva mogu isključiti Boga - Boga Tvorca "svega vidljivoga i nevidljivoga", a tako i Tvorca "prirodnog zakona".

Božje zapovesti su plod Božje stvaralačke svemoći

Na taj način su parlamentarni poslanici preuzeli vlast nad područjima za koja oni kao pripadnici jedne istorijske institucije ne mogu biti kompetentni. Istorijske institucije treba da priznaju da je upravo Bog Tvorac ‒ utemeljio ljudsko biće, a ne da je ono delo samog čoveka.

Upravo zato naše ljudske institucije, koje imaju i pravo i snagu za donošenje i povesno utemeljenje državnih ustava i zakona, ne mogu nadići zakon ili ustav Božjih zapovesti, koje nam je, na gori Sinaj, Tvorac dao.

Ljudski zakoni, isto tako, ne mogu nadići utemeljenost zakona o blaženstvima, dakle ‒ zakona o životu u Duhu. Božje zapovesti nisu plod nekog istorijskog ili voluntarističkog pragmatizma, nego su plod Božje stvaralačke svemoći. Samo stvaralačka svemoć Gospodnja može držati i čuvati ovaj svet, a tako i čoveka i čovečanstvo.

I dalje: u kriznim štabovima ovoga sveta nema mesta za "Duh", za ono duhovno, za ono što je čoveku, kao religioznom biću, istinski bitno. Za "Duh", dakle, koji jedini stvara kulturu i trajne civilizacijske tekovine... A to su upravo dostojanstvo i kvalitet svih uzajamnih odnosa, i brižna ljubav svih nas za sve nas, i za javno i opšte dobro.

Da, svi mi treba da ispovedimo svoj opšti greh: sve dok u svojim planovima isključujemo prisustvo svog duha i Božjega Svetog Duha, ne možemo dosegnuti celoviti pogled na čoveka kao takvog, na odnose u društvu, pa ni na sveukupno zdravlje društva i pojedinaca.

Potrebna nam je mudrost života

Braćo i sestre, eto zašto je najveći duhovni događaj koji slavimo, Uskrs, od tako presudnog značenja za zdravlje i spasenje čovečanstva. Ako se ne bavimo izvornom logikom, integralnom filozofijom i istinskom religijom, kako ćemo onda živeti po Duhu?

Ako svoj duh ne hranimo "Rečju života" (Svetim pismom) i ne snažimo ga "tajnama besmrtnosti" (Sakramentima) ‒ nužno ćemo oko sebe sejati i žnjeti "trulež". Potrebna nam je, pre svega, mudrost života...

A do nje dolazimo samo ako smo otvoreni nevidljivom, besmrtnom i večnom životu i njegovim zakonima. Čovečanstvo, dakle, ne može biti rukovođeno samo egzaktnim naukama, samo željom za profitom, samo željom za uživanjem, karijerizmom ili samo digitalnom mrežom i video-zabavama. Čovečanstvo može napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha.

Onima kojima se ukazao, Uskrsli Gospod je pre svega udahnuo Božji Duh, a zatim im poželeo Božji mir. Bez Duha Uskrslog Hrista nema, dakle, autentične "novosti života". A to znači: ako mi, ljudi, sami sebe duhovno ne preobražavamo i ne primamo Božjeg Svetog Duha, nikako ne možemo živeti zdravo i ne možemo živeti u harmoniji sa čitavim stvorenim svetom. Kada ne bi bilo tako, u našim kalendarima ne bi trebalo da postoji Uskrs.

Uskrs nije ljudski, već Božji izbor

Jer Uskrs, braćo i sestre, nije naš ljudski izbor, nego Božji, i dosadašnja istorija ga je upravo potvrdila kao takvog.

A šta želimo mi, ljudi današnjice? Pa već sama činjenica da i sam Uskrs praznujemo i slavimo razdvojeni, govori da "sejemo u telo", a ne u duh.

Upravo zato, svima želim istinsko i životvorno Uskršnje slavlje! Silinom svoga duha i silinom Božjega Duha preobražavajmo sebe same u Božje sinove i kćeri. Tako će naša proslava Uskrsa biti srećna i blagoslovljena.

Uskrsli Gospod je, ne zaboravimo, među nama prisutan po svojoj stvaralačkoj Reči i po svojim Svetim Tajnama, a to znači da zaista velike ideale možemo dosegnuti. Pristupimo Mu, dakle, punom verom i s punim pouzdanjem!

U tom duhu vas blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga!

Da: Hrist je uskrsnuo, uistinu je uskrsnuo!

Hristos vaskrese ‒ Vaistinu vaskrese!

(Telegraf.rs)