Ima li smisla pomerati kazaljke i dalje? "Život i rad pomereni u noć, interevencija obesmišljena"

Iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" kažu da ne postoji univerzalno dobro rešenje

Letnje računanje vremena  ili ukazno vreme počelo je prošlog vikenda pomeranjem kazaljki na satu jedan čas unapred, sa dva sata na tri. To znači da smo u noći između subote i nedelje spavali sat kraće, ali i da ćemo od sada više uživati u dnevnoj svetlosti. Upravo su ušteda električne energije i iskorišćavanja obdanice razlozi zbog kojih je praksa pomeranja kazaljki na satu uvedena u drugoj polovini prošlog veka.

Preporučujemo

Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" objašnjava za "Telegraf" da su prilike danas ipak nešto drugačije, te da pomenuti razlozi ipak nisu više relevantni.

- Danas se život i rad ljudi pomerio i u duboku noć. Zbog toga je ova interevencija obesmišljena. Zato su i sve jači glasovi da se sa tom praksom prekine.

Iz tog razloga, Evropski parlament je 4. maja 2019. doneo odluku o ukidanju sezonskog pomeranja vremena i ostajanju na stalnom, letnjem ili zimskom. Na kom će tačno vremenu ostati, svaka zemlja članica odlučuje po svojoj volji.

- To, na žalost, može dovesti do neuređenosti. Ne postoje univerzalno dobra rešenja - ni globalno, ni lokalno. Prilike se razlikuju od Finske do Grčke. Zemlje poput Španije i Francuske su na trajnom "letnjem" vremenu kako bi činile deo srednjoevropske časovne zajednice kojoj i mi pripadamo - kaže Simonović.

Iako je odluka Evropskog parlamenta trebalo da bude na snazi od ove godine, Savet Evrope za to još nije dao zeleno svetlo.

Kod nas je praksa pomeranja kazaljki uvedena 27. marta 1983. godine, a danas se regliše Zakonom  o računanju vremena. Tokom prethodne godine najavljeno je da je Srbija pripremila novi zakonski okvir koji bi trebalo da bude usaglašen sa evropskim.

Ukazno vreme i "osnovno stanje"

Na osnovu čega se određuje dan prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena, čisto je tehničko pitanje. Simonović ističe da se uvek uzima poslednja nedelja u martu, u dva sata nakon ponoći, kada se kazaljke pomeraju jedan čas unapred.

- Suprotno tome, poslednje nedelje u oktobru, u tri časa posle ponoći, kazaljke se vraćaju na osnovno stanje, jedan čas unazad, i tada prestaje ukazno vreme. Na taj način se, iz istočnoevropske, vraćamo u svoju časovnu zonu - srednjoevropsku - objašnjava on.

"Vremenski peščanik"

Kao predložak za ogledanje, koji pokazuje koliko dnevne svetlosti zapravo iskoristimo, služi takozvani "vremenski peščanik". Na njemu se može videti koliko prespavamo od prvog dela dana i koliko nam stane za rad po svetlom danu.

Dok narandžasta boja na grafikonu pokazuje "građanski" sumrak, svetloplavom se određuje "nautički", a tamnoplavom "astronomski" sumrak.

(Telegraf.rs)