Sutra sednica Kriznog štaba: Sastaje se medicinski deo koji traži da se zatvaranje produži

Pre odluke o zatvaranju prošle nedelje Brnabić je razgovarala u dva navrata sa delom lekara epidemiologa koji su zahtevali da zatvaranje odmah bude na 14 dana, a ne kao sada na pet dana

Naredne nedelje mogao bi da bude dozvoljen rad pojedinim uslužnim delatnostima. Kako se saznaje, razmatraće se pojedinačno svaka delatnost i određivati mogući model. Sutra se sastaje medicinski deo Kriznog štaba.

Preporučujemo

Ovaj pristup određivanju mera je svojevrstan kompromis između različitih zahteva unutar Kriznog štaba - medicinskog dela koji traži zatvaranje i nadalje, i ekonomskog koji je za otvaranje, piše Blic.

Medicinski deo Kriznog štaba u nedelju će imati presek, odnosno prve procene koliko, i da li je, postignut ikakav napredak u suzbijanju virusa. Sednica celokupnog štaba očekuje se u ponedeljak, a do tada sa doktorima razgovara premijerka Ana Brnabić.

Kako sada stvari stoje, medicinski deo zahteva zatvaranje koje bi trajalo najmanje još sledeću nedelju.

Prema saznanjima politički, odnosno ekonomski deo štaba zahtevaće da se razmotri zasebno svaka delatnost, donesu pojedinačne mere, a ne jedinstvene koje se odnose na sve podjednako. Najglasniji u ovom zahtevu su predstavnici grada Beograda.

Vrata treba da otvore frizeri, kozmetičari, zanatlije poput obućara, bravara, ali i objekti poput stovarišta na otvorenom. Deo štaba smatra da nema posebnog razloga da se ne dozvoli i šalterska prodaja hrane i kafe.

Kako sada stvari stoje niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koja će varijanta na kraju biti usvojena. U opticaju su dva osnovna modela: sve zanatlije rade, ali skraćeno ili posebne mere za svaku delatnost.

Kafići do 14?

Kada je reč o skraćenom radnom vremenu medicinski deo Kriznog štaba teško bi pristao da lokali budu otvoreno do popodnevnih sati. Ukoliko odluka "padne" na ovu varijantu, radno vreme bi, primera radi, bilo do 14 časova.

Drugi model po kome se određuje pojedinačno za svaku delatnost značio bi precizno propisivanje šta je dozvoljeno. To bi u slučaju frizerskih salona značilo propisivanje koliko mušterija može da bude istovremeno u objektu i koji posebni zahtevi moraju da budu ispoštovani (na primer: papirni ubrusu umesto peškira).

Ukoliko medicinski deo Kriznog štaba pristane da koriguje svoje zahteve o merama, kao najveći problem i dalje ostaju kafići i restorani. Lekari po ovom pitanju imaju tvrd stav - u tim lokalima virus se najlakše prenosi.

Ono što je izvesno, medicinski deo Kriznog štaba spreman je da bez pritiska o popuštanju mera razgovara za sedam dana jer insistiraju da "zaključavanje" traje ukupno dve nedelje.

S druge strane, preostali deo Krizog štaba koji čine funckioneri i ekonomisti sve manje na to pristaje. Jedan od njih koji je javno najavio da će tražiti ukidanje mera je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

- Znam da lekari žele sve najbolje i da svoje strane daju maksimum kako bismo se izborili sa ovom krizom i žao mi je što smo ovaj put morali da popustimo pred ultimatumom jer ne mogu da ne kažem da ove mere nanose veliku ekonomsku štetu privredi Beograda - kaže Vesić.

On je dodao da će na sledećoj sednici tražiti da se mere ukinu jer smatra da je "za nas jedino važno da se vakciniše što veći broj građana". Vesić je istakao: "Ako se ja pitam, privreda u Beogradu će raditi".

Sa porastom brojki, različiti stavovi su sve izraženiji. Medicinski deo traži sve čvršće zatvaranje, a ekonomski da se dozvoli rad. Tako je premijerka Ana Brnabić najednostavnije rečeno, dobila još jednu ulogu.

Ona je glavni moderator kako bi se postigli komprimisi između zahteva lekara i ekonomskih interesa Srbije.

Poslednje dve nedelje Brnabić održava sastanke sa medicinskim delom Štaba i mimo zvaničnih zasedanja.

Pre odluke o zatvaranju prošle nedelje Brnabić je razgovarala u dva navrata sa delom lekara epidemiologa koji su zahtevali da zatvaranje odmah bude na 14 dana, a ne kao sada na pet dana.

(Telegraf.rs)