Kompanija DIS zasadila 1310 sadnica hrasta na području velikog Jastrepca kod Kruševca

U godini u kojoj proslavlja 30 godina postojanja, kompanija DIS organizovala je niz rođendanskih akcija, a jedna od njih upriličena je na Velikom Jastrepcu, na teritoriji opštine Kruševac, gde je najveći domaći trgovinski lanac, u saradnji sa Javnim preduzećem „Srbijašume“, svečano započeo sa velikom sadnjom drveća

Kao kompanija koja od svog nastanka posluje čuvajući tradicionalne, porodične i patriotske vrednosti koje imaju širi privredni i društveni značaj, sadnjom više od hiljadu stabala na području kojim gazduje  JP „Srbijašume“, DIS želi da podseti javnost na značaj očuvanja životne sredine u današnje vreme i svojim primerom inspiriše pojedince, organizacije i kompanije da, u okviru svojih mogućnosti, pokažu inicijativu za očuvanje i unapređenje prirodnih vrednosti naše zemlje.

Na svečanoj ceremoniji organizovanoj povodom početka sadnje 1310 stabala hrasta kitnjaka na površini od 1 hektara na Velikom Jastrepcu, generalni direktor DIS-a Ivan Šuleić, obratio se prisutnima i čelnim ljudima kompanije sledećim rečima:

- I u životu i u poslu, bitno je imati koren. To je jedna od onih stvari koje vam daju snagu i smisao da svakog dana radite i napredujete. Da stojite čvrsto na zemlji i da ne padate. Svi ljudi koji su do sada bili deo DIS porodice i svih 1310 ljudi koji su danas zaposleni u našoj kompaniji, verovali su i veruju u to. Zbog takvih ljudi je naša kompanija tokom 30 turbulentnih godina postala sinonim za stabilnost, rast i snagu. Zbog njih je DIS oduvek bio i biće ponosna srpska trgovina koja zna svoje korene. Simbolično sadimo po jednu sadnicu hrasta za sve nas koji smo deo ove porodice, sa željom i nadom da nas u budućnosti bude još više.

Pored toga, podsećajući prisutne da se 21. marta obeležava Svetski dan šuma, g-din Šuleić je dodao još nekoliko reči o značaju očuvanja životne sredine i kontinuirane brige o njoj:

- U prirodi nastaje život i samo zahvaljujući njenim darovima mi smo tu gde jesmo. Međutim, često čovek zaboravi da je priroda njegova najveća i najlepša odgovornost. A mi... koji živimo u srcu Evrope, u oazi polja, šuma, reka, livada, planina i pašnjaka, u Srbiji, imamo još veću odgovornost, jer nam je dat njen najlepši deo. Zato prirodu Srbije moramo čuvati svakog dana.

(Telegraf.rs/PR)