Svaki korak ka reci je igra sa životom: Spasilac Marko Radovanović otkriva kada Nišava postaje neman

"Ljudi koji često šetaju pored nje i gledaju je, navikli su na takvu Nišavu, plitku i bezopasnu. A onda, kada se desi povećanje vodostaja ljudi verovatno nisu svesni opasnosti"

Kako Nišava od mirne i relativno plitke reke, to blago i ponos Niša, Palanke, Pirota, Dimitrovgrada, može najednom da postane tako okrutna, varljiva i opasna, da vreba ljudske žrtve i da čak i sam prilazak vodi na nekom gradskom keju postane korak ka smrti?

Preporučujemo

U nabujaloj, mutnoj Nišavi posle jačih kiša, baš kao i u bujičnim planinskim rekama, gotovo da nema spasa za žrtvu koju matica povuče. Ipak, u poslednjih mesec dana događala su se čuda, imali smo dva srećna primera spasavanja - najpre čoveka koji je kolima upao u reku, a potom i starije žene čije je telo sa znakovima života izvukao hrabri Zlatan. To zaista jesu čuda, jer, kada stigne poziv za pomoć, spasioci imaju malo nade da će iz takve vode izvući živog čoveka. Posao najčešće moraju da prepuste - roniocima.

Tako je i bilo sa devojčicom A. M, koju su ronioci danima tražili po dnu reke. Ona je, podsetimo, 22. januara upala u reku, napravivši kobni korak ka samom kraju njene utvrđene obale... Nekoliko dana pošto je njeno telo pronađeno, stradao je i jedan migrant.

O tome zašto je Nišava toliko opasna i kako pomoći davljenicima, razgovarali smo sa Markom Radovanovićem, komandantom vatrogasno-spasislačkog bataljona u Nišu i vođom specijalističkog tima za spasavanje i rad na vodi.

• Kako je moguće da neko sa obale upadne u reku i da ga matica tako brzo odnese i savlada?

Kada je voda brza i duboka, a mi uglavnom Nišavu prepoznajemo tako što je tada mutna, glavni savet je ne prilaziti blizu vode. Nišava u većim gradovima kroz koje prolazi, dakle Pirot i Niš, maltene duž celog toka kroz njih ima uređeno korito, ima napravljene nasipe, bedeme, koji su uglavnom i šetališta. Ali, vrlo mala nepažnja je dovoljna da se neko oklizne, da padne u reku i da ga reka iznenadi. Kojom će brzinom da ga povuče nizvodno i da u toj panici dođe do utapanja, to zavisi od okolnosti i trenutnog stanja u reci.

• Da li je Nišava, zapravo, bujična reka?

Nišava, generalno, pogotovo u Niškoj kotlini, ima sve karakteristike ravničarske reke. Ona izvire u Bugarskoj, na Staroj planini, na 2.000 metara nadmorske visine i samo u tom delu ima karakteristike planinske reke. Međutim, ono što je interesantno za Nišavu jeste da je njena prosečna širina između 20 i 30 metara, a ona praktično od njenog izvora pa do Niša ide podnožjem Suve Planine. Ona, ako tako mogu da kažem, ima tu nesreću da vrlo često menja svoju zapreminu, odnosno svoj profil korita. Tako u kasnom letu može da ide i do ispod pola metra dubine, a onda uz neke malo jače i intenzivnije padavine može da bude i do dva-tri metra dubine. Duž celog toka se sa planine sliva sva ta voda u Nišavu.

• U čemu leži glavna opasnost?

Sa povećanjem količine vode u koritu, povećava se i brzina vode, u većem delu godine Nišava ima jako nizak vodostaj i onda ljudi koji često šetaju pored nje i gledaju je, navikli su na takvu Nišavu, plitku i bezopasnu. A onda, kada se desi povećanje vodostaja ljudi verovatno nisu svesni opasnosti te količine i te sile vode koja tog trenutka prolazi kroz korito Nišave, misleći da i dalje ima malu snagu, kao kad je plitka, i ja mislim da je to najveći uzrok tog slučajnog upadanja u reku Nišavu u onom periodu kada u njoj ima dosta vode. To prvo iznenadi žrtvu, a onda je to uglavnom i hladan period, pa je i voda hladna, što može da dovede do hipotermije, ali pored svega do panike, do straha i onda vrlo lako može da dođe do utapanja.

• Kako možemo da pomognemo nekome ko se utapa pred našim očima?

Ne bih smeo da se usudim da dam preporuku da neko ko nije siguran plivač i ko nije iole iskusan u brzim vodama skače u vodu, jer se vrlo često dešava da i taj kog mi spasavamo može nas da povuče sa sobom, da se utopi i spasilac i davljenik. To ne znači da je moja preporuka da ne uradimo ništa, naprotiv, u obavezi smo da pomognemo, ali vodeći strogo računa da ne ugrozimo svoj život. Postoji takozvana priručna oprema - možda bi bilo dovoljno da bacimo zatvorenu kantu, za koju bi se onaj ko je upao u vodu držao, pa da lakše priđe obali ili da ga vodena struja primakne obali. Moja preporuka je i da, ako mogu, dobace neki konopac, granu. Takođe, da odmah pozovu vatrogasce, da kažu tačnu lokaciju i da prate kretanje žrtve.

• Kako sami sebi možemo da pomognemo u slučaju da upadnemo u reku?

Moj savet za najbezbednije održavanje na vodi je da legnemo na leđa na vodu, sa nogama napred, praktično u polusedeći položaj i da gledamo na šta napred nailazimo, da ne spuštamo noge, jer ima raznih stvari za koje noga može da se zakači, a onda će pod silom vode koja nas gura i celo telo da ode pod vodu. Naravno, to važi za onog ko zna da pliva i dovoljno je priseban da zadrži taj položaj. Ljudi su toplije obučeni u zimskom periodu, kada je voda i najopasnija. Bilo bi dobro ako uspeju da skinu jaknu, jer ona ne pomaže ni u održavanju na vodi, ni u održavanju toplote, jer čovek u vodi 25 puta brže gubi toplotu nego na suvom.

• Koliko je teško profesionalnim spasiocima da iz nabujale reke izvuku žrtvu?

Mi takve slučajeve, nažalost, vrlo malo imamo, jer uglavnom dobijemo dojavu da je neko upao u reku i da je već ispod površine vode, što više ne spada u naš domen. Ipak, tada pomažemo roniocima i pretražujemo obalu. Nedavno smo izvukli jedno beživotno telo čoveka koji je upao u Nišavu, ali i to je bio uspeh, da brzo reagujemo pre nego što telo potone. Nažalost, retki su slučaji spasavanja života u takvim situacijama. Takođe, spasiocima treba vremena da se pripreme, da se obuku, spreme čamce. Naši spasioci prolaze jako tešku i komplikovanu obuku za spasavanje iz bujičnih voda, i vrlo retko, gotovo nikad ne ulazimo u vodu da radimo bilo kakvu intervenciju, ukoliko nismo obezbeđeni sa obale. Koristimo posebnu opremu za spasavanje na vodi, koja podrazumeva suva ili mokra odela, termoizolaciona odela, spasilačke prsluke, spasilački šlem, plutajuće uže. To je najosnovnije od lične opreme, bez koje ne samo da se ne ulazi u reku, već se i ne prilazi reci.

• Gde je reka najopasnija?

Tamo gde imamo meandre reka, gde ona skreće levo ili desno, to je posebna opasnost i treba poznavati kako idu struje. Najjača struja je u sredini, to je matica, ali ako reka počne da skreće, ta struja menja tok, prilazi obali... Drugo, ako imamo razne prepreke, sve to menja prirodni tok vode, pa ona ne teče onako kako bi bilo logično i kako svi misle da bi trebalo da bude...

• Kako komentarišete spasavanje čoveka koji je nedavno automobilom upao u reku, pa je uspeo da se održi na krovu?

To je bio specifičan slučaj. Uspeo je da upadne autom u Nišavu, nije znao da pliva, ali je toliko bio priseban da izađe i da se popne na krov automobila. Ja ne znam kad smo imali slučaj da je neko slučajno upao u reku i da ga spasemo. Ko ne zna da se održava na vodi vrlo brzo dođe do utapanja. Tu se dešava ili brzo spasavanje ili brzo utapanje.

• Svedoci smo sve češćih poplava i slika spasavanja ljudi iz njih. Kako izgleda spasavanje iz poplavljenih područja?

Dok iz reka nemamo mnogo spasenih ljudi, imamo stotine izvučenih iz poplava, taj tim postoji od 2008. godine u zemlji i ne znam u kom delu Srbije nismo bili, gdegod da su bile poplave - od Zaječara, Trgovišta, Vranja, Apatina, Prijepolja, Čačka... Dosta iskustva imamo i mogu da kažem da smo jedina državna služba koja se ozbiljno bavi tim poslom. Osnovna karakteristika brzih bujičnih poplava je da su nepredvidive, da jako brzo dođu, naprave ogromnu štetu i da jako brzo prođu. Mi smo u Trgovištu pre oko 10 godina imali situaciju da je ta poplava zatekla ljude koji su bili u polju i dvoje-troje je tada stradalo. Nemaju kud, to tako brzo, iznenada i bez ikakve najave dođe, da je to stvarno nešto neverovatno, ako nismo tu blizu da dođemo i pomognemom posle samo možemo da brojimo štetu.

(Telegraf.rs)