"Samo 1 obrok dnevno da imam": Vukoman iz udžerice do bolnice zbog upale pluća, čeka dom o kom mašta

* Vukoman Ivanović iz Kuršumlije živi bez ikakvih primanja u staroj udžerici nalik pećini, bez grejanja i hrane * Pokrenut postupak za dom *

"Molim vas, vadite me odavde", bolan je vapaj koji je javnosti i ljudima dobre volje uputio Vukoman Ivanović (67) iz Kuršumlije, koji godinama živi u udžerici nalik pećini, a ovaj izmučeni čovek koji nema ni za jedan obrok dnevno, uskoro bi trebalo da pređe u prihvatilište za nezbrinute u Prokuplju.

Preporučujemo

Kako za portal Telegraf.rs kaže humanitarac iz Kuršumlije, Dejan Marković Milošević, koji je i obišao Ivanovića u njegovoj oronuloj kućici sa samo jednom prostorijom sa zemljanim podom, posle pisanja medija, povodom Vukomanovog slučaja, reagovao je i Centar za socijalni rad.

- Najpre smo mu nabavili drva jer ima jednu furunu pomoću koje je pokušavao da se ikako ogreje, kad nađe neki karton pa založi, ali je svakako ideja da ga što pre prebacimo u neki dom jer je u toj nazovi kući, nemoguće živeti. Radnici Centra za socijalni rad su ga obišli, pokrenuli smo postupak za dom - priča Milošević.

Kako kaže, Vukoman je išao i kod lekara, testirao se na koronu na koju je negativan, a posle svih analiza, ispostavilo se da ima upalu pluća.

- Najpre je vraćen kući, ali on tamo nije mogao da ostane, niti ima negu niti uslove da živi tu bez grejanja, posebno ne sa upalom pluća. Zbog toga je ponovo prebačen u bolnicu u Prokuplju i trenutno se nalazi tamo - objašnjava naš sagovornik.

Milošević navodi da bi posle toga, ovog čoveka koji je inače osoba sa invaliditetom jer mu je celo desno stopalo osušeno, trebalo smestiti u dom.

- Obezbedili smo svu neophodnu dokumentaciju za to, a angažovan je i advokat po službenoj dužnosti od strane Centra za socijalni rad. Samo se nadam da će taj proces što pre biti okončan. Vukoman je skroman i kaže: "Dovoljno mi je da tamo imam jedan obrok. Ovde nisam imao nijedan" - navodi Dejan.

On ističe i kako i dalje čuje Ivanovićeve reči: "Molim vas, radite šta hoćete, samo me ne vraćajte ovde".

- Ne možete da zamislite kakva je to sreća u njegovim očima, pri pomisli da će živeti u domu i imati taj jedan obrok koji stalno spominje. Za ovo vreme, uspeli smo da mu obezbedimo obuću i odeću, presvukao se, obukao novo, dok nije otišao u bolnicu, nosio sam mu pitu ili burek, pa kuvano jelo poslepodne, a on samo govori: "Ti si moj brat, ti si mene spasio". Kad ga teram da jede, odbija i kaže mi: "Hoću, ali da ti budeš tu" - prepriča naš sagovornik svoje emotivne susrete sa Vukomanom Ivanovićem.

Vukoman je, inače, dok je bio mlađi i pre no što je postao invalid, radio kao kovač, a onda su ga savladale bolest i starost. Zaboravljen od svih, svoju starost provodio je u staroj kući, bez ikakvih primanja, bez ijednog obroka, živeći od pomoći Crvenog krsta i dobre volje komšija.

(Telegraf.rs)