Kako je Nemac prešao u pravoslavlje: "Srbi su predstavljeni kao ljudožderi, treba im se izviniti"

Advokat koji živi u Švajcarskoj čitavog života bio je ateista, sve dok se nije susreo sa pravoslavnim hramovima * Kako navodi, pravoslavlje je za njega duhovnije i iskrenije, a želja mu je da poseti Dečane

Advokat Oliver Like (45), Nemac koji godinama živi u Švajcarskoj, rođen u protestantskoj porodici, koji je čitavog života bio ateista, pre nekoliko dana krstio se u srpskoj crkvi i prešao u pravoslavlje. To je "posledica" Oliverove ljubavi prema Srbiji i srpskom narodu, sa čijim se nedaćama i istorijom upoznao prilikom raznih poseta našoj zemlji.

Preporučujemo

Oliver je rođen u Ofenburgu, gde je kao dečak upoznao Nebojšu, Srbina iz Pančeva koji mu je ubrzo postao najbolji prijatelj. Od njega je i prvi put imao prilike da čuje o teškim vremenima u našoj zemlji, sankcijama, ratovima, istoriji.

Upravo zbog Nebojše, u Srbiju je prvi put došao davne 1998., kada je imao 22 godine.

- Sam moj dolazak iz Nemačke u Srbiju je bio komplikovan. Nisam mogao da dođem avionom, te sam morao da putujem autobusom, preko Mađarske. Trebala mi je i viza preko konzulata u Frankfurtu. Tada sam video posledice ratova i sankcija koji su pogodili Srbiju - započinje Like za Telegraf.rs.

Ipak, uprkos nedaćama koje su zadesile našu zemlju, u Pančevu je osetio pravi srpski mentalitet koji opisuje jednom rečju - gostoprimstvom. Tada se, moglo bi se reći, i zaljubio u Srbiju.

- Kada sam došao tamo, svi su skočili, bilo im je jako drago što je "Švaba" došao kod njih u goste. Fasciniralo me je to što bi svi oni pre umrli od gladi, ali je bilo bitno da ja iz njihove kuće odem sit. Osećao sam se vrlo dobrodošlo - priča Nemac.

U Srbiju je ponovo došao posle 21 godinu, kako bi posetio porodicu svog prijatelja Nebojše, ali i zbog svog prijatelja Aleksendra Dorina, novinara i publiciste koji je hapšen zbog pisanja knjige o Srebrenici.

Za zapadne medije, Srbi su ljudožderi i primitivci

Prethodnih godina dosta toga je saznao o Srbima, o padu Krajine, Jasenovcu... shvatajući da zapadni mediji o srpskom narodu stvaraju potpuno pogrešnu, izopačenu sliku.

- Predstavili su Srbe kao primitivce i ljudoždere. Još tada, kada sam prvi put bio u Srbiji, video sam da to što mediji na zapadu pišu nema veze sa onim što sam zatekao kada sam došao. Takođe, slušao sam i od Nebojše o svemu što se Srbima dešavalo, a on je moj prijatelj i njemu sam mnogo više verovao - priča Oliver.

Kako kaže, na zapadu se često ponašaju kao da je njihov narod superiorniji u odnosu na Srbe i Ruse.

- Nikada nisam poverovao zapadnim medijima, bio sam uveren oduvek da ne može to tako jednostrano da bude. Bilo mi je teško da gledam i kada su se prema Nebojši ponašali ružno jer je druge nacionalnosti - navodi Like.

Pravoslavlje je duhovnije, iskrenije

Oliver priča da ga protestantizam i katoličanstvo nisu nikada privlačili, a sve dok se nije susreo sa pravoslavnim crkvama, ikonama i freskama, bio je ateista.

- Prvi put sam bio u jednoj ruskoj pravoslavnoj crkvi u Frankfurtu na služenju uskršnje liturgije i tada me je to privuklo. Pravoslavlje je autentičnije od onog što sam video u Nemačkoj, Švajcarskoj, deluje mi iskrenije, duhovnije. Dok je katoličanstvo nekako mračno i prazno, pravoslavlje je prepuno boja - opisuje Nemac svoje utiske o pravoslavnoj veri.

Njegova porodica dobro je prihvatila tu odluku, da pređe u pravoslavnu veru, a Oliverovom drugu Nebojši je, kako kaže sa osmehom, izuzetno drago.

Like na desnoj ruci nosi brojanicu koju je kupio u jednoj srpskoj crkvi, a oko vrata lančić sa priveskom na kojem se nalazi Sveti Nikola. Njega je kupio u Ukrajini.

Sada, kao pravoslavac, želi da nastavi sa obilaženjem pravoslavnih hramova. Najveća mu je želja da poseti Kosovo i Metohiju i tamošnje manastire.

- Najviše bih voleo da posetim Dečane - priča naš sagovornik koji je dan pre našeg razgovora bio na Mokroj gori i tamo obišao još jednu srpsku crkvu.

Voli život kao Srbin

Dok veliki broj Srba želi da ode iz Srbije u Nemačku, u potrazi za boljim životom, Oliver Like Nemac je iz Švajcarske koji želi da živi u Srbiji.

- Tamo je sve toliko regulisano, oseća se ogroman pritisak, nema spontanosti. U Srbiji je to drugačije, ljudi te puštaju da živiš kako želiš - kaže Nemac.

Ističe da trenutno nema vremena da uči srpski jezik, ali kada dođe u Srbiju, čini se da već razume neke reči. Za sada zna da kaže: "Dobar dan", "Slušaj", "Izvini", "Hvala", "Prijatno", ali i "Jedno pivo", "Ja sam Švabo", "Ja sam pijan", šali se Oliver.

Švajcarce opisuje kao hladne, materijaliste i dvolične, a Srbe kao gostoprimljive i opuštene.

Ipak, gorak ukus u ustima ostavio je taksista koji mu je za vožnju umesto 500 dinara, uzeo skoro 3.000.

- Eto, da ne bude sve pozitivno kod Srba, da ne idealizujem Srbiju - uz smeh kaže Oliver, koji po svom temperamentu mnogo više podseća na Srbina nego Nemca.

- Sličan sam Srbima po tome što volim da jedem, da pijem, a pre svega mi se sviđa to što su ljudi direktni. Lepše mi je da mi ljudi opsuju majku, ali da bar znam na čemu sam, dok ni u Švajcarskoj, ni Nemačkoj to nije tako. Kao Srbi, više volim život nego materijalizam - ističe Nemac.

Nemačka da se izvini Srbiji

Iako Nemac, Oliver smatra da njegova zemlja treba da se izvini Srbiji zbog ratova koji su pratili našu zajedničku istoriju.

- Ako uzmemo u obzir da je Nemačka bombardovala tri puta, a Srbija nikada Nemačku, onda je do onih koji su počinili to bombardovanje, tu nepravdu, da se potrude da poboljšaju odnose, a ne do onih koji su žrtve. Bio bi red da usledi jedno izvinjenje od Nemačke Srbiji. Mi Nemci smo poslednji koji treba da pametuju o tim odnosima. Nemci treba da naprave prvi korak - poručuje Like.

Kako dodaje, posebno su ga pogodile priče poput masakra u Pančevu za vreme Drugog svetskog rata, Kosovski boj, ali i priče iz Jasenovca o kojima je pomalo slušao od svog srpskog prijatelja.

U Srbiju će doći opet, za dva meseca, a planira da nastavi sa posećivanjem pravoslavnih hramova.

(Telegraf.rs)